Kako se stimuliše legalno poslovanje, podstiče privredni rast i neguje konkurentnost? Članovi Vlade zaduženi za suzbijanje sive ekonomije osvrnuli su se na dosadašnje rezultate u borbi za povoljan poslovni ambijent i kažu da su zadovoljni postignutim. Dok najavljuju nove mere i ciljeve, oni koji prate tu borbu i osećaju njene efekte poručuju - mnogo toga što je već započeto nije završeno do kraja.
Jedna grupna fotografija za Instagram, pa u nastavak suzbijanja sive ekonomije. Koordinaciono telo sa ministrom finansija na čelu predstavilo je postignuto, ali i planirano. Ponosni su – veliki je posao za njima, započet još 2015. prvim akcionim planom.
„Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da smo 71 odsto, dakle, iznad 70 odsto svih preporuka koje su bile u tom programu, i realizovali“, kazao je ministar finansija Siniša Mali.
Skreće pažnju ministar – do kraja maja stiže e-fiskalizacija, krajem godine e-faktura. Započeta je reforma poreske uprave, radi se i na rasterećenju opterećenih zarada.
„Da vas podsetim – pre samo tri godine ukupno opterećenja na zarade u Republici Srbiji bilo je 63 odsto, sada je već 61 odsto“, poručio je Mali.
Za nekoga „već“, za nekoga „tek“. Pita se privrednik Vladimir Kovačević zašto država ne spusti opterećenje na 50 odsto, čemu teže mnoge zemlje u orkuženju.
Na osnovu iskustva primećuje – dosta je država uradila, ali dosta toga i nije, pa pored opterećanja na zaradu, privredu opterećuje i stopa poreza na dobit od visokih 15 odsto.
„Brzo se rade stvari koje su praktično po ‘tuđem turu’, ili građana ili poslodavaca. Prema tome, apsurdno je pričati o samo jednom aspektu monetarne fiskalne politike kakva je siva ekonomija, a da praktično ne uradite sve stvari koje su u vašim rukama, ispred vaših vrata“, kaže Kovačević.
Po udelu sive ekonomije u privrednom delovanju, Srbija je iznad proseka EU, objašnjava novinar „Nove ekonomije“ Mateja Agatonović. Prema njegovim rečima najveći broj aktivnosti delimično je sproveden, u najproblematičnijim sferama je najmanje sprovedenih, piše N1.
„Za prethodni period, koji je valjda bio do 2019. ili 2020. od seta preporuka koje je trebalo da budu sprovedene do te godine u oblasti, na primer, suzbijanja ilegalne gradnje, urađeno je 0 odsto, odnosno nula tih preporuka“, ukazuje Agatonović.
Ocenjuje Agatonović – na tržištu rada polako se popravlja situacija postepenim uvođenjem novih delatnosti pod kontrolu inspekcije, kao što su frilenseri i sezonci. A veći obuhvat nadzora zahteva i veće kapacitete.
„Vidim neke poglede između ljudi koji rade u različitim ministarstvima prema svojim ministrima, nadaju se da će ova moja opaska da pomogne da dobijemo još novih radnih mesta. Je l’ se smeju ministri, smeju se… nastaviću da pritiskam, treba nam još inspektora“, poručuje, pak, ministarka državne uprave Marija Obradović.
Program za suzbijanje sive ekonmije do 2025, sa rezultatima i planovima, biće predstavljen detaljno nakon javne rasprave, posle 28. februara.
Možda tada novinari dobiju priliku da postave pitanje u vezi sa nedostacima dosadašnje borbe, jer je na predstavljanju u Ministarstvu finansija nisu imali.
Bonus video – Koji porez plaća Crkva
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar