0
Kupovina namirnica je završena, vreme je da se hrana odloži u frižider, ali tek tada pogled odleti na sitne brojeve na poleđini ambalaže, vidi se da je rok trajanja istekao. Ovo je ne tako redak scenario, s obzirom na to da većina potrošača nema naviku da proverava ovu stavku prilikom kupovine. Istina je da kupci ne bi ni trebalo da se time zamaraju, jer roba kojoj je prošao rok trajanja ne sme da se nađe na rafovima. Ipak, praksa je drugačija, pa smo se raspitali koja su prava kupaca kada naiđu na namirnicu koju ne bi trebalo da konzumiraju.
Već godinama unazad ustaljena je praksa prodaje hrane kojima se bliži istek roka trajanja po drastično nižim cenama, i to do 50 odsto nižim.
Međutim, povremeno društvene mreže “obiđu” fotografije, obično iz manjih prodavnica, na kojima se vidi da se na još većem popustu prodaju proizvodi kojima je rok već istekao.
Poljoprivredna inspekcija je u ovom slučaju jasna – hrana kojoj je istekao rok trajanja ne sme biti dostupna na rafovima, nevažno da li je u pitanju akcijska ponuda ili je proizvod “zalutao”.
PROČITAJTE JOŠ
Poslednji datum do kojeg hrana sme da se prodaje jeste onaj koji je označen na ambalaži.
Opšte je poznato da na hrani postoje dva načina označavanja roka trajanja – “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”.
Glavna razlika između ove dve oznake je ta što se “upotrebljivo do” stavlja na lako kvarljivu hranu, a za ostale namirnice koristi se “najbolje upotrebiti do”.
Dakle, ovakva oznaka nalazi se na mesu i mesnim prerađevinama, mleku i drugim mlečnim proizvodima, jajima i ribi.
Nakon isteka roka pod oznakom “upotrebljivo do”, hranu nikako ne bi trebalo konzumirati, jer zdravlje potrošača može da bude ugroženo.
S druge strane, “najbolje upotrebiti do” nalazi se na konditorskim proizvodima, testenini ili drugim proizvodima od žitarica, i to jer je rok trajanja ove hrane znatno duži.
Kod ove oznake, rok trajanja zapravo znači da do datuma označenog na pakovanju hrana zadržava svoja karakteristična svojstva, ne i da je posle toga opasna za konzumiranje.
Primeri iz prakse pokazuju da se na rafovima češće nalaze proizvodi iz ove grupe kojima je istekao rok trajanja, jer upravo zbog dugog roka, trgovci obraćaju manje pažnje na ovaj sitno istaknuti datum i ređe ga proveravaju.
Ipak, bez obzira na način na koji je definisan rok trajanja, ako je on prošao, roba ne sme da bude izložena.
Zakon o bezbednosti hrane propisao je da je predviđena kazna za kršenje ovog pravila od 50.000 do 3.000.000 dinara.
Ako se desi da potrošač ne obrati pažnju na rok trajanja, pa kupi proizvod sa isteklim, a to primeti tek kod kuće, ima pravo da se vrati u prodavnicu i zahteva povraćaj novca od trgovca.
Takođe, potrošač ima puno pravo i da slučaj prijavi inspekciji.
Iako je provera datuma na ambalaži ključna, postoje još neke mere koje potrošači mogu da preduzmu kako bi bili sigurni da neće kupiti pokvarenu hranu.
Iz Poljoprivredne inspekcije kažu da su, kada je u pitanju rok trajanja, bezbedniji veliki marketi, jer je tamo češći inspekcijski nadzor. Takođe, obrt robe je u velikim prodavnicama brži, dakle rafovi se brže prazne, što smanjuje šansu da na njima nešto predugo stoji I pokvari se. Takođe, inspektori kažu da je kupovina mlečnih proizvoda, jaja ili mesa, na improvizovanim tezgama opasna. Naime, hrana životinjskog porekla mora da se čuva u frižiderima, što ovde nije slučaj. Kako apeluju, hranu treba kupovati samo u registrovanim objektima, jer su jedino oni kontrolisani. Za kraj, važno je znati I da, ako proizvod nema deklaraciju, automatski se smatra da je neispravan.
Rok trajanja za supu iz kesice je od godinu do godinu i po dana od proizvodnje, čaja do dve, a kafe od šest meseci do godinu dana.
Rok trajanja ulja je godinu dana, začina od godinu do dve, a testeninu je najbolje upotrebiti do dve godine od datuma proizvodnje.
BONUS VIDEO Kad izbledi ta jedna crvena: Šta može da se kupi za 1000 dinara?
