Udruženje naftaša: Gorivo poskupljuje minimalno u Srbiji

Cena sirove nafte uz manje oscilacije ima trend rasta još od 30. oktobra prošle godine. Tada je barel Branta koštao 37,46 dolara, a danas nešto manje od 75, što je dvostruko više.Berze od 20. maja takođe beleže nešto brži rast cene - tada je vrednost Barela bila 65,11 dolara, a sada iznosi 74,6.Po rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića skok vrednosti sirove nafte krajem maja i početkom juna posledica je neočekivanog rasta potražnje za “crnim zlatom”.

“Proizvođači nafte nisu tako brzo uspeli da odgovore rastu potražnje, što je stvorilo manji deficit robe, a samim tim i rast cene. Proizvođači nafte su u susret rastu potražnje početkom marta povećali isporuke na tržište, ali je rast izostao pa je za manje od mesec dana cena Brenta pala sa 70 na oko 60 dolara po barelu. Zato su sada oprezniji, oklevaju što je to u ovom periodu dovodi do rasta cene”, kaže Mićović i dodaje da je teško predvideti scenario izlaska iz kovid krize.Kako je preneo Financial Times, vodeći svetski trgovci naftom i američka investiciona banka Goldman Sax procenjuju da bi do kraja ove godine cena barela mogla dostići vrednost od 100 dolara.Gneralni sekretara Udruženja naftnih kompanija kaže da prema nekim drugim procenama, takođe relevantnih institucija, do kraja godine cena barela Brenta neće preći 80 dolara.Ističu da su još veće razlike u proceni globalne potrošnje, koje se kreću od toga da više nikada potrošnja nafte neće dostići nivo iz 2019. pa do toga da će taj nivo već ove godine biti prevaziđen i da će iz godine u godinu potrošna nafte rasti sve do 2030.“Ja sam bliži ovim drugim procenama, jer po svemu sudeći eventualni novi talas pandemije neće zaustavljati ekonomiju i na kraju krajeva život, kao što je to bio slučaj prošle godine”, kaže Mićović i objašnjava:“Primera radi potrošnja goriva u Srbiji u prvih pet meseci je veća nego u prvih pet meseci 2019. Struktura tržišta se značajno promenila, teško je precizno utvrditi šta je na to uticalo, ali potrošnja je veća.”Da bi cena nafte dostigla nivo od 100 dolara po barelu, kako kaže, morao bi da se uspostavi veliki disbalans između ponude i potražnje, što je veoma malo verovatno.“Zemlje OPEC + saveza koje sada dogovorno redukuju isporuke, jedva čekaju da vrate na tržište još tri miliona barela na dan i dostignu nivo iz 2019. godine. A verujem da neće oklevati, ako tržište to bude zahtevalo i da prevaziđu taj nivo. Slična je situacija i sa američkim proizvođačima nafte iz škriljaca, mada je pitanje da li mogu tako brzo da vrate svih 1,5 miliona barela na dan proizvodnje i dostignu nivo iz 2019. godine”, objašnjava.Na pitanje na koji način bi ova poskupljenja mogla da utiču na cene goriva u Srbiji, odgovara da u Srbiji, kao i u svim zemljama, ukoliko nema promena državnih dažbina, na cenu goriva utiču troškovi naftnih kompanija i da nema tog proizvoda na čiju cenu neće uticati oscilacije cene sirovine od 100 i više procenata.Foto: Udruženja naftnih kompanija Srbije“Za razliku od većine drugih proizvoda, cene goriva se u kratkom vremenskom periodu i povećavaju i smanjuju srazmerno promeni inputa, što se može videti i na grafikonu koji prikazuje promene cene dizela u Srbiji u prvoj polovini 2021. u periodu rasta cene sirove nafte i u prvoj polovini 2020. u periodu pada cene sirove nafte”, objašnjava.

Dodaje da iste promene beleže sve vrste goriva, kao i da se iste promene cena goriva se dešavaju i u drugim zemljama.“Porast cene sirove nafte od početka godine se u velikoj meri već odrazio na cenu goriva, tako da ukoliko se cena Brenta stabilizuje na nivou od 75-80 dolara po barelu, neće biti većih promena cena ni kod nas ni u drugim zemljama”, zaključuje Mićović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram