Trenutak kada je kompas otkazao

Od tada, cena zlata je zabeležila 43 nova istorijska maksimuma - više ih je bilo samo 1979. godine - dok su prinosi na obveznice nastavili da rastu. U protekle četiri godine videli smo kako se žuti metal probija na nove visine u odnosu na državne obveznice, čak i dok kamatne stope rastu - jasan znak razdvajanja ovog odnosa.
U normalnim tržišnim uslovima, cena zlata i prinosi na obveznice su obrnuto proporcionalni. Kada prinosi rastu, investitori kupuju državne obveznice - naročito američke - jer se smatraju veoma sigurnim ulaganjem. To se obično dešava na štetu zlata, čija cena tada opada.

S druge strane, kada prinosi padaju, cena zlata raste jer su oportunitetni troškovi držanja zlata niži. Međutim, ova pravila više ne važe.

Ovo nije privremena anomalija, već promena režima: obveznice, nekada oslonac tzv. „60/40“ portfolija (60% akcije, 40% obveznice), nisu izdržale test tokom inflatornog perioda od 2021. godine. Zlato, koje ne donosi prinos, po svim pravilima bi trebalo da gubi vrednost kada rastu kamatne stope na druge investicije - ali to se nije desilo.

Naprotiv, zlato se pokazalo kao jedina likvidna imovina koja je dostizala nove maksimume čak i posle volatilnosti povodom „Dana oslobođenja” u aprilu 2025. Drugim rečima, tradicionalni investicioni kompas ne samo da je pogrešno pokazivao pravac - već je potpuno izgubio orijentaciju.

Glavni uzroci ovog razdvajanja

Centralne banke su samo tokom 2024. godine kupile više od 1.000 tona zlata, čime se udeo zlata u globalnim deviznim rezervama stalno povećava. Od 2022. godine, potražnja centralnih banaka čini oko 25% ukupne globalne potražnje za zlatom. Dok zlatne rezerve rastu širom sveta, istovremeno opada obim američkog duga u njihovom vlasništvu.

Ta uporna potražnja za zlatom stvara cenovni prag ispod koga zlato teško može pasti. Istovremeno, pošto se sve više američkih obveznica pojavljuje na sekundarnom tržištu, njihove cene padaju - a kamatne stope rastu.

Ovaj trend je posebno vidljiv u slučaju Narodne banke Kine, koja od 2018. godine postepeno smanjuje svoje vlasništvo nad američkim obveznicama. Istovremeno, postaje jedan od najvećih kupaca zlata poslednjih godina.

Direktno učešće monetarnih vlasti na globalnim tržištima zlata i obveznica stvara distorziju kakvu trenutno posmatramo.

Kako centralne banke povećavaju potražnju za zlatom, investitori pod pritiskom fenomena „strah da će nešto propustiti” (FOMO) ulaze na tržište nadajući se brzom profitu, što dodatno podiže cenu zlata.

U srži svega toga nalazi se strah - strah od značajnih gubitaka usled ulaganja u američku imovinu. Posebno u kontekstu ekonomske i političke neizvesnosti povezane s predsednikom Donaldom Trampom, čije odluke izazivaju volatilnost na tržištima akcija i obveznica.

Lekcije za portfolio u eri posle korelacija

Prodaja dugoročnih državnih obveznica više ne garantuje zaštitu tokom pada na berzi. Izveštaj kompanije Incrementum AG, jednog od vodećih istraživača tržišta plemenitih metala, pokazuje da je tokom svake recesione berze još od 1929. godine, zlato u proseku nadmašilo S&P 500 za više od 40 procentnih poena.

Prema istom izveštaju, sadašnji modeli vrednovanja investicionog zlata više ne važe. Incrementum veruje da će u budućnosti cena zlata zavisiti od fizičkih tokova i odluka o upravljanju rezervama, a ne od oportunitetnih troškova posedovanja druge imovine.

Zaključak je jasan: od 2021. godine, zlato se otkačilo od korelacije sa realnim američkim prinosima. Investitori koji i dalje čekaju pad kamatnih stopa pre nego što povećaju izloženost zlatu - rizikuju da se oslanjaju na pokvaren barometar kao na vodič.