"Stečajevi u Srbiji su beskonačno dugi, a upravnici dobijaju ogromne nagrade"

Nikakvu kontrolu u radu, kako je navedeno u izveštaju Saveta o stečajnim postupcima, nemaju ni Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao ni Agencija za osiguranje depozita, što se posebno odražava na prodaju imovine dužnika finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji.“Iako se prodaja potraživanja banaka u stečaju obavlja pod velom transparentnosti, ostaju brojne nepoznanice, kako je imovina velike vrednosti koju čine atraktivno građevinsko i poljoprivredno zemljište, prodavana kao teško naplativo potraživanje“, stoji u Izveštaju.Savet je upitao i kako je moguće da kupac takvog potraživanja u samo jednoj godini prikaže neto dobit od preko 40 miliona evra, a da je prethodne godine imao gubitak u poslovanju i bio bez ikakve imovine.

Pitanje i ko takvom subjektu bez ikakvog boniteta odobrava milionske kredite, izražene u evrima.Savet je naveo da je „nejasno i kako Agencija za osiguranje depozita proverava učesnike na tenderu za prodaju teško naplativih potraživanja od preko milijardu evra i da li je dovoljno osnovati firmu sa 1.000 dinara, iznajmiti kancelariju, konkurisati i pobediti na tenderu“.„Ako se ima u vidu da najveći broj poverilaca finansijskih institucija u stečaju ili likvidaciji, sa ukupnim priznatim potraživanjima od 2,7 milijardi evra, treba da se namiri upravo iz prodaje imovine dužnika tih institucija, onda je jasno koliko su njihova potraživanja ugrožena“, naveo je Savet.Dodaje se da, kada se potraživanja osam najvećih banaka od preko hiljadu njenih dužnika, u iznosu više od milijardu evra, prodaju za 46 miliona evra, jasno je da će za podelu poveriocima iz stečajne mase, nakon namirenja svih troškova ostati simbolična suma.

Koliko su poverioci banaka bili upoznati sa ovakvom prodajom imovine banaka

Savet, kako je navedeno, nema informaciju koliko su poverioci banaka bili upoznati sa ovakvom prodajom imovine banaka i koliko je taj postupak za njih transparentan - ali sumnja da su bili informisani.„Sumnja Saveta proističe iz činjenice da je Agencija za osiguranje depozita sugerisala da se u pregledima, koje mu je, na zahtev, dostavila nalaze podaci čija je tajnost zaštićena odredbama Zakona o bankama i Zakona o stečaju, kao i ugovorima sa dužnicima i prijemnicima potraživanja“, navelo je to nezavisno telo.Ističe se da je Agencija za osiguranje depozita saopštila da su podaci osetljivi i da se „njima rukuje uz maksimalnu zaštitu njihovog integriteta i tajnosti“.

„Ovakva sugestija Agencije za osiguranje depozita je neshvatljiva, s obzirom na to da tabelarni podaci, dostavljeni Savetu, ne samo da ne treba da budu tajni, već izuzetno transparentni, pa se postavlja pitanje kako je Agencija prodavala transparentno imovinu dužnika banaka ako su podaci o toj imovini tajni“, navedeno je u Izveštaju.

Izmene Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

Izmene Zakona nastale su, ocenio je Savet, iz potrebe da se dodatno poboljša pravni okvir za zaštitu prava poverilaca i obezbedi veća transparentnost podataka između poverilaca i Agencije za osiguranje depozita kao stečajnog ili likvidacionog upravnika.Dodaje se da postupanje Agencije upućuje na zaključak da se zakoni i izmene zakona najčešće ne primenjuju u praksi i da je njihovim čestim izmenama u sudskim postupcima teško utvrditi po kom zakonu se određeni postupci vode.Šta su sve otežavajuće okolnosti u sudskim postupcima, kojih je samo u stečaju finansijskih institucija bilo preko 9.000, Savet nema informaciju, kao ni o postupcima kojih je više od 8.000, a koji se vode pred privrednim sudovima.„Ogroman broj sudskih postupaka, ogromni troškovi stečaja i potraživanja poverilaca, među kojima je država Srbija, sve manja vrednost stečajne mase, ukazuju da se za takvu situaciju ne nazire skoro rešenje, a u takvim okolnostima samo je dobro stečajnim upravnicima, jer se nagrade za njihov rad isplaćuju dok postoji stečajna masa“, ocenio je Savet.BONUS VIDEO Porodična firma ministra Momirovića bogatija za 60 hektara zemlje kupovinom preduzeća iz stečaja