Zgrada u Beču, hiljade kvadrata zemljišta i poslovi vredniji od imovine: Šta sve ima rečni gigant koji se prodaje za 22 miliona evra

Četvrti put za nešto više do 15 godina država će pokušati da privatizuje Jugoslovensko rečno brodarstvo, najveću srpsku brodarsku kompaniju i jednu od pet najvećih na Dunavu. Ova firma posluje u plusu i u poslednje dve godine ostvarila je ukupnu neto dobit od oko osam miliona evra.

Nije ni čudo imajući u vidu da dobija poslove od strateške važnosti i da je, prema pisanju medija, jedina koja je (otkako se ugalj vozi Dunavom) dobijala posao od EPS-a za pretovar i prevoz uglja iz rumunske luke Konstanca do termoelektrane Tent B u Obrenovcu.

Jedan takav, vredan 28,3 miliona evra dobila je nedavno, uoči oglašavanja njene prodaje.

Sa druge strane, sada se JRB prodaje po početnoj ceni od oko 21,9 miliona evra, na koliko je procenjena imovina te kompanije. To je za sedam miliona evra manja cifra od one koja je navedena u pozivu ponuđačima u julu mesecu, kada je proces prodaje obustavljen. Ispostavilo se da su razlog tome bile parcele na Savskom nasipu, koje su bile deo paketa privatizacije, a koje je država namenila Beogradu na vodi. Postupak je obustavljen i one se više ne vode kao deo imovine JRB.

Kako je pokazalo istraživanje Nova.rs, reč je o tri parcele koja se nalaze na Savskom nasipu, tik uz Brodogradilište, a čija površina iznosi ukupno 26.399 kvadrata. Na jednoj od njih deli pravo korišćenja sa Šumskim pojasom Beograda.

U Katastru nepokretnosti za sve tri parcele piše da je u toku promena imaoca prava na zemljištu.

Među imovinom JRB-a nema ni zgrade u Ulici kneza Miloša, gde je njena centrala. U toj zgradi, koja je pod zaštitom kao spomenik kulture i koja se vodi u Katastru kao “zgrada rečnog i jezerskoj saobraćaja”, Jugoslovensko rečno brodarstvo nema ni pravo korišćenja.

Najveća imovina u Pančevu

Međutim, ima na desetine malih i večih objekata, zemljišta… u Obrenovcu, Pančevu, Kladovu i Šapcu.

Konkretno, u Obrenovcu u naselju Zabrežje ima dva objekta površine od oko 120 kvadrata i zemljište površine od oko 900 kvadratnih metara, a neke parcele su uz sam nasip. U Kladovu je vlasnik parcele površine od oko 42 ara i objekta od 209 kvadrata.

Najveću imovinu trenutno ima u Pančevu. Tamo je vlasnik četiri parcele površine od oko četiri hektara, a tu poseduje i 27 objekata, od kojih najveću površinu ima 489 kvadrata. U Šapcu je vlasnik objekta od oko 200 kvadratnih metara.

Zanimljivo je da u svom vlasništvu ima objekte i u inostranstvu. Tako je vlasnik poslovne zgrade u Beču i Baru, a u Beogradu ima stan u Ulici Patrisa Lumumbe.

Mediji su objavili da je vlasnik 51 potisnice (barže), a u finansijskim izveštajima piše je njen i brod “Kosmaj” koji se u Muzeju nauke i tehnike vodi kao kulturno dobro.

Dve firme u trci za kupca

Kako Pištaljka saznaje, JRB mogu da kupe samo dve firme: „Karin komerc“ i „Hidro-baza agregati“ jer su one jedine koje ispunjavaju kriterijume Ministarstva privrede. Ministarstvo kao uslov za kupovinu JRB-a traži da kupac ima 15 teretnih potisnica registrovanih u Srbiji. I „Karin komerc“ i „Hidro-baza agregati“ imaju po više od 15 barži („Karin komerc“ 17, a „Hidro-baza agregati“ 19), ali nijedna od ove dve firme nije registrovana za rečni prevoz robe.

Obe firme imaju istoriju unosnih državnih poslova, a Pištaljka je ranije pisala da je država optuživana da je protežirala firmu „Karin komerc” u poslu izgradnje železnice od Stare Pazove do Novog Sada, što se završilo tako što je privatna firma izbacila državno preduzeće „Mostogradnju” iz posla. Vlasnici “Karin komerca” su Jovan i Krste Dubroja, dok iz firme “Hidro-baza agregati” formalno stoji Milan Pekez.

BONUS VIDEO Zašto država insistira na prodaji Jugoslovenskog rečnog brodarstva?