Srpski minimalac raste, ali i dalje kaska za evropskim

Oko 15 odsto građana Srbije prima zaradu od 32.126 dinara koliko je zakonski minimum. U ovu grupu spada oko 350.000 zaposlenih, a po navedenom parametru naša zemlja se nalazi u samom vrhu među evropskim državama. Čak 60 odsto svih zaposlenih stanovnika Srbije prima mesečnu zaradu manju od republičkog proseka, piše Biznis.rs.„Podizanje minimalca poboljšaće donekle kvalitet života ljudi koji imaju takva primanja, ali odluka direktno utiče i na poslodavce. Njihovi troškovi će biti veći. Povećanje minimalca će značajno uticati na povećanje rasta prosečne zarade, jer je veći broj ljudi sa ispodprosečnim primanjima“, navodi za Biznis.rs viši naučni saradnik na Ekonomskom institutu Ivan Nikolić.Poređenja radi, Srbija je po ovom ekonomskom pokazatelju ispred Bosne i Hercegovine, gde je minimalna mesečna zarada 200 evra. Crnogorski minimalac iznosi 220 evra, a u Severnoj Makedoniji najniža zarada je 234 evra.Minimalac raste svuda, osim u GrčkojNaša zemlja još uvek zaostaje za članicama Evropske unije prema kriterijumu minimalne zarade. Eurostat je analizirao kretanje minimalca u zemljama Evrope u periodu od jula 2011. godine do jula 2021. Trebalo bi napomenuti da je reč o mesečnim sumama od kojih nije odbijen porez na dohodak i doprinosi za socijalno osiguranje.Mesečne minimalne plate variraju u država članicama Evropske unije. Najniža je u Bugarskoj i iznosi 332 evra, dok je u Luksemburgu 2.202 evra.Minimalne mesečne zarade jul 2011 – jul 2021, EurostatEurostat je na osnovu visine minimalnih bruto mesečnih primanja u tri kategorije klasifikovao zemlje članice i kandidate za ulazak u Evropsku uniju.Prva grupa obuhvata države sa minimalnom mesečnom zaradom do 750 evra, Od zemalja regiona ovde se nalazi Hrvatska sa minimalnom bruto zaradom većom od 500 evra i Bugarska, gde je minimalac najniži – 332 evra.Drugu grupu čine države sa minimalnom mesečnom zaradom od 750 do 1.500 evra. Ovoj kategoriji pripada Slovenija, gde minimalna bruto mesečna zarada premašuje sumu od 1.000 evra. Ostale zemlje regiona daleko su od treće kategorije gde se nalaze Francuska, Nemačka, Belgija, Holandija, Irska i Luksemburg.Kvalitet života zavisi od cenaKada je reč o prosečnoj godišnjoj stopi rasta minimalne mesečne zarade u regionu u periodu od 2011. do 2021. godine, najveći pomak napravila je Rumunija sa 11,1 odsto, dok je Bugarska zabeležila rast od 10,4 odsto. Grčka je jedina članica u kojoj je zabeležen pad od 1,4 odsto.„Povećanje potrošačke korpe pogađa sve, naročito one sa ispodprosečnim primanjima. Ipak, moramo imati u vidu indeks potrošačkih cena, kako bismo u svakom trenutku pratili inflaciju. To svakako potvrđuje stavove onih koji kažu da su cene značajan pokazatelj standarda, a njihov rast pogađa ljude sa prosečnim i ispodprosečnim primanjima. Inflacija ne štedi ni najrazvijenije zemlje na svetu. U Nemačkoj je na najvećem nivou od 1993. godine, a problem imaju i SAD„, zaključuje Nikolić.Potrošačka korpa u Severnoj Makedoniji košta nešto više od 550 evra, što je oko 90 evra više u odnosu na prosečnu neto zaradu u zemlji. Podaci Monstata govore da je minimalna potrošačka korpa u Crnoj Gori iznosila 656,9 evra, za 0,1 odsto više u odnosu na prethodni mesec.

target="_blank" rel="noopener">

target="_blank" rel="noopener">