Srbija francuskim kreditom kupuje "rafale": Uzima zajam od 1,9 milijardi evra

Zajam koji sve najviše zanima, ali i brine, jeste onaj koji Srbija uzima zbog kupovine francuskih aviona „Rafal“.

Naime, država planira da finansira najveći deo kupovine francuskih aviona, francuskim kreditom. Srbija je sklopila kupoprodajni ugovor 29. avgusta 2024. godine sa kompanijom „Daso“ (Dassault Aviation) za nabavku 12 „Rafal“ aviona i njihovih povezanih proizvoda i usluga.

Prema zvaničnim podacima, ukupna nabavna cena opreme i usluga po komercijalnom ugovoru iznosi više od 2,7 milijardi evra.

Međutim, Srbiji se na raspolaganje stavlja kreditni aranžman u maksimalnom ukupnom iznosu od nešto više od 1,9 milijardi evra, čime je predviđeno da se finansira 70 odsto ovog posla, objavio je Danas.

Ugovorom je utvrđeno i avansno plaćanje u iznosu od 30 odsto ukupne ugovorene cene, odnosno 823,5 miliona evra, što je Srbija već platila iz sopstvenih sredstava u dva dela. Plaćeno je u dva navrata po 15 odsto, odnosno po 411,8 miliona evra.

Dalje je predviđeno da Srbija iz ovog kredita finansira prvo deo od 25 odsto ukupne ugovorene cene, odnosno 686,3 miliona evra, zatim i drugi deo u istom iznosu i na kraju ostatak od 20 odsto, što čini 549 miliona evra.

Ovi podaci javno su dostupni, međutim u ugovoru stoji da su zajmodavac i zajmoprimac saglasni da će čuvati kao poverljive sve stope finansiranja i da ih neće nikome otkrivati.

Ipak, u ugovoru je objašnjeno da kamatna stopa predstavlja procentualnu stopu na godišnjem nivou zbira primene margine i EURIBOR-a.

Dodatno, u delu ugovora koji se odnosi na definicije i tumačenja navodi se da margina označava 0,98 odsto godišnje.

Dakle, ako uzmemo, na primer, šestomesečni EURIBOR koji se često koristi u kreditnim ugovrima, koji danas iznosi 2,056 odsto i zbrojimo ga sa marginom, dobijamo da će kamatna stopa iznositi 3,036 odsto.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas naglašava da je to, najblaže rečeno, čudno.

„Liči na rečenicu iz ‘Top liste nadrealista’, gde anketirani građanin na pitanje da li želi da ostane anoniman odgovara: ‘da, naravno, ali bih se prvo predstavio’ i onda izrekne ceo CV“, opisuje naš sagovornik.

Stevanović ukazuje i da je naša odbrana malo zastarela.

„Nije baš da bi nas moderni lovci spasili u sukobu, jer se graničimo sa zemljama NATO i polukolonijama NATO. Biće da je to trošak ljubavi koja će, kako god okrenemo, prestati 2027. godine na obe strane, a kod nas možda i pre“, smatra on.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju finansiranje ne može da bude tajna, bez obzira što se kupuje vojna oprema.

„Postoje dve vrste zaduženja – refinansiranje postojećih dugova i nova zaduživanja, uglavnom za investicije. Kod vojnih investicija verujem da imaju smisla onoliko koliko mi možemo da ličimo na državu Izrael“, zaključuje Stevanović.

Kredit za Rafale nije jedino zaduživanje

Pored kredita za kupovinu Rafala, država se kod banaka zadužuje i za neke druge projekte.

Država planira kod NLB Komercijalne banke da uzme kredit za finansiranje projekta izgradnje deonica auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Za te potrebe država uzima kredit u iznosu od 35 milijardi dinara, odnosno nešto manje od 300 miliona evra.

Pored toga, država se zadužuje i kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To je drugi zajam koji Srbija treba da koristi za razvojnu politiku zelenog rasta i država će od ove banke pozajmiti 153,7 miliona evra.