0
Srbija duguje više od 36 milijardi evra – takvo je bilo stanje javnog duga na kraju marta ove godine, kada je objavljen poslednji izveštaj. Za najrazličitije projekte podigli smo kredite koji idu i do 920 miliona evra i baš taj smo uzeli od Ujedinjenih Arapskih Emirata. A kao da iznosi nisu dovoljno veliki, na njih plaćamo i ogromne kamate.
Srbija duguje nešto više od 36 milijardi evra, što znači da je naš javni dug 47,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, te naša zemlja, prema ocenama stručnjaka, spada u zemlje srednje zaduženosti.
Iako bi ovo trebalo da bude dobra stvar, činjenica je da je aktuelna vlast potpuno neracionalno troši novac, pa je spisak namena za koje smo se zadužili predugačak. A za neke od ovih kredita plaćamo i penale, jer nismo povukli sredstva.
Zadužujemo se i u zemlji i u inostranstvu, a zvanični podaci pokazuju da je spisak kredita iz Srbije daleko kraći nego kada pozajmljujemo novac od stranih banaka.
Tako smo, recimo, od domaćih privatnih banaka pozajmili novac za različite infrastrukturne projekte, poput rekonstrukcije železničke pruge Subotica – Horgoš za koju smo uzeli 70 miliona evra zajma od OTP banke. Iako postoje projekti za koje smo pozajmili daleko više novca, kamata za ovaj kredit je ogromna. Konkretno, varijabilna stopa se sastoji od šestomesečnog euribora, kamate koja ulazi u obračun svih kredita u evrima i bankarske marže od 1,85 odsto. To trenutno iznosi više od 5,6 odsto.
PROČITAJTE JOŠ
0
2
5
Dalje, zadužili smo se za projekat izgradnje saobraćajnice Požarevac – Golubac i to u iznosu od 136,58 miliona evra kod OTP Banke, kao i za put Ruma – Šabac – Loznica u vrednosti od oko 128 miliona evra. Kamate se za sve pozajmice u zemlji su približne.
Ipak, najviša kamata, koja je veća od 9,6 odsto, jeste za finansiranje projekta izgradnje brze saobraćajnice od Požarevca do Golupca. Konkretno, bankarska marža od 3,95 odsto dodaje se na tromesečni belibor, vezan za kredite u dinarima.
A kao da ovolika kamata nije dovoljno visoka, Srbija mora da plati proviziju od po 0,3 odsto, jer nije povukla sredstva koja je pozajmila.
Naravno, ova lista ne bi bila potpuna bez pozajmice koja se tiče omiljenog naprednjačkog projekta – Nacionalnog stadiona. Tako smo od domaće banke Poštanska štedionica pozajmili smo još oko 95,6 miliona evra za izgradnju linijske infrastrukture za Nacionalni stadion, sa promenljivom kamatom koja trenutno iznosi oko 9,1 odsto.
Spisak zaduživanja prema stranim bankama daleko je duži, što ne čudi, imajući u vidu da su kamate dosta povoljnije. Od stranaca smo novac pozajmljivali za obezbeđenje stambenih jedinica za izbeglice u iznosu od dva miliona evra, sa kamatom od 2,5 odsto, a podigli smo i dva kredita koja su u ukupnom iznosu veća od 100 miliona evra za smeštaj za mlade istraživače.
Zadužili smo se i kod Razvojne banke Saveta Evrope, za izgradnju BIO 4 kampusa, što je dodatnih 200 miliona evra. Kako su mediji objavili, kamata za ovaj zajam iznosi dva odsto plus mesečni euribor, što u ovom trenutku iznosi oko 5,8 odsto. Tu je potom i pozajmica od Evropske investicione banke u iznosu od 25 miliona evra za izgradnju gasnog interkonektora do Bugarske.
Za izgradnju “Tiršove 2”, podigli smo kredit od 54 miliona evra, dok je kredit za podršku Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća tokom pandemije koronavirusa bio “težak” čak 200 miliona evra. U tom periodu, “hitan odgovor” Republike Srbije na kovid-19 značio je kredit od 92 miliona evra, a kada se na to doda promenljiva kamatna stopa koja trenutno iznosi oko 4,275 odsto, jasno je da će nas mere Vlade tokom ovog perioda ipak koštati više.
Tu su još i manje pozajmice za obnove i modernizacije škola, smeštaja za mlade istraživače, modernizaciju zatvora, izgradnju bolnica, stanovanje za studente…
Ipak, jedan od najvećih kredita podigli smo od Fonda za razvoj Abu Dabija, koji smo podigli za „budžetsku podršku“. Ova pozajmica iznosi 3,67 milijarde arapskih dirhama, što je skoro 920 miliona evra. Na to, naravno, treba dodati kamatu od 2,25 odsto koju ćemo takođe platiti.
Ne treba zaboraviti ni kredite od kineske banke Export-import Bank of China. Od ove banke pozajmili smo novac za deonicu auto-puta od Obrenovca do Ljiga (276,48 miliona evra), obilaznicu oko Beograda (185,62 miliona), izgradnju toplovoda Obrenovac – Novi Beograd (164,68 miliona), projekat za most Zemun – Borča (19,9 miliona)…
Glavni problem kineskih kredita jesu kamate koje su uglavnom nepovoljnije u odnosu na druge izvore finansiranja. Recimo, za pomenute projekte plaćamo fiksnu kamatu od dva ili tri odsto, što je samo trenutno i privremeno niže od evropskih kredita sa varijabilnom stopom. Naime, kamate su rasle i menjale se za sve vrste pozajmica, pa tako i za one koje uzima država. Kod kineskih kredita sa varijabilnom kamatom, ona ide i do pet odsto.
Ipak, kada poredimo kredite sa fiksnom kamatom, jasno je da su kineski nepovoljniji. Primera radi, od Međunarodne asocijacije za razvoj pri Svetskoj banci uzeli smo nekoliko kredita, sa kamatama koje idu od 0,75 do 0,9 odsto. Od državne nemačke banke za investicijesmo pozajmili smo, takođe, 17 miliona evra za program vodosnabdevanja u opštinama srednje veličine, a kamata koju plaćamo je 1,1 odsto.
Pored visokih kamata, uz kineske pozajmice ide i obaveza angažovanja njihovih firmi na projektima. Vlast, ipak, ima svoje razloge da podiže skupe kineske kredite – dogovori su brzi, ugovori su netransparentni. Na kraju krajeva, omogućavaju angažovanje firmi bliskih SNS-u i vlasti kao podizvođača, što smo videli na nizu velikih projekata koji su papreno plaćeni.
Iako je aktuelni režim drastično uvećo javni dug, te je ovaj iznos u jednom trenutku bio čak 98 odsto veći nego za vreme bivše vlasti, alarmantno je i to što i dalje nisu regulisani dugovi iz doba Tita – i to bukvalno. Konkretno, na spisku obaveza naše zemlje nalazi se i neregulisani dug SFRJ prema Vladi Libije, koja nam je odobrila kredit od 44,66 američkih dolara (41,02 miliona evra).
Parski klub poverilaca nam je još pre nekoliko decenija odobrio pozajmicu od 2,6 milijardi dolara, a za otplatu je preostalo još 340,67 miliona.
BONUS VIDEO Da li se grad Beograd zadužuje kod banaka da bi se pokrili troškovi političke kamanje vlast?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare