Dok su cene stanova na pojedinim lokacijama u Beogradu i dalje na vrhuncu uprkos tome što je, kako pokazuje statistika, prodaja nekretnina opala u čitavoj Srbiji, posebno interesovanje naših ljudi u poslednje vreme vlada za nekretninama u Grčkoj. Nije ni čudo imajući u vidu da se u toj zemlji može naći stan i za 800 evra po kvadratu, ako želite nekretninu sa pogledom na more, možete je kupiti već za 1.500 evra po kvadratnom metru.
Grčka letovališta su godinama unazad najpopularnija među našim turistima. Tako iz godinu u godinu raste i interesovanje za kupovinom nekretnine na obali Egejskog mora. Rast cene kvadrata vidljiv je i u Grčkoj, ali se ipak čini da se nekretnine u ovoj državi mogu naći po povoljnijoj ceni nego kod nas.
„Najjeftinije“ nekretnine na grčkom moru nalaze se u Olimpijskoj regiji. Tako se u oblasti Katerinija prosečne cene kreću od 1.500 pa naviše. Starogradnja se može kupiti već za hiljadu evra po kvadratu, ali u manjim i nerazvijenim mestima.
Agenti za nekretnine preciziraju da cene dosta zavise od dela grada i stanja nekretnine, kao i da se cene u Solunu kreću od 800 evra pa sve do 6.000 i više po kvadratu, i da je sve manje jeftinih stanova.
„Solun je vrlo sličan sa cenama na Halkidikiju. Kvadrat novogradnje na Halkidikiju, kao i Solunu je u proseku oko 2.200 evra, sa tendencijom rasta, jer je sve manje placeva na kojima bi mogle da se prave novi stambeni objekti, pa vlasnici koriste situaciju i tako, na svako malo, povećavaju cenu. Pristupačnih stanova koji su 2014. i 2015. koštali oko 50.000 evra skoro i da nema, a i to što se pojavi na tržištu, zahteva mnogo ulaganja, kao i da to što je iole kvalitetno i jeftino jednostavno se proda odmah“, objasnio je za Bizportal Nikola Nedeljković, direktor kompanije koja se bavi kupovinom i prodajom stanova u Grčkoj.
Što se tiče Halkidikija i primorja, u zavisnosti od mesta do mesta, cena po kvadratu starogradnje može da se nađe i za 1.000 evra, što je, poređenja radi, jeftinije od pojedinih beogradskih naselja. Primera radi, u Krnjači prosečna cena starogradnje je 1.190 evra.
S druge strane, na Halkidikiju lokacija diktira cenu, pa je za starogradnju nekad potrebno izdvojiti i 2.000 evra.
„Stanovi i apartmani koju na 500, 600 metara od mora koštaju od 1.600 do 2.000 evra po kvadratu u zavisnosti od stanja nekretnine. Najbolje su prošli oni koji su ranijih godina kupili jeftine nekretnine, koje su renovirali i uložili u njih, pa sada mogu da ih prodaju za drastičnu razliku“, navodi Nedeljković.
U najskuplja mesta spadaju Solun, Halkidiki i Paralija. Jedine oblasti sa višim cenama od Halkidikija i Soluna su Atika, odnosno južna predgrađa Atine (3.261 evro/m2), severna predgrađa Atine (2.721 evro/m2), Kikladi sa preko 3.000 evra po kvadratu i Jonska ostrva, odnosno Lefkada i Kefalonija, gde je prosečna cena kvadrata 2.151 evro.
Halkidiki se našao na četvtom mestu najskupljih mesta u Grčkoj sa prosečnom cenom od 1.875 evra po metru kvadratnom.
Opština Solun – u koju spada i popularna Perea u kojoj srpski turisti kupuju stanove, našao se na 5. mestu sa 1.762 evra po metru kvadratnom.
Ipak, ima oglasa i sa primamljivim ponudama, pa tako stan u Paraliji od 60 kvadrata sa pogledom na more, sada može da se kupi i za 89.000 evra.
Interesovanje za kupovinu nekretnina u Grčkoj postalo je popularno još početkom 2014. godine, kada su Srbi kupovali stanove ili apartmane sa pogledom na more, po ceni koja je bila mnogo niža od tadašnjih cena kvalitenih stanova u Beogradu ili Novom Sadu.
U zavisnosti od lokacije, blizine mora, ili centra grada, kupovani su trosobni stanovi za sume od 40.000 do 50.000 evra, što je danas potpuno nemoguća misija.
Oni hrabriji građani, koji su imali mogućnost, ali i volju, kupovinom stana pre par godina zagarantovali su već sada ozbiljnu razliku u novcu u slučaju prodaje nekretnine.
Agent za nekretnine Kaća Lazarević navodi za Nova.rs da u Grčkoj ima i jeftinih i skupih nekretnina. Što se tiče Soluna gde se kvadrat može naći i za 1.000 evra, Lazarević objašnjava da je u pitanju lokacija na dalekoj periferiji grada.
„Ono što je kvalitetno nije tako jeftino. To do 1.000 evra je daleka periferija u Solunu, ali teško da može da se nađe. Drugo, vi time ne dobijate držaljanstvo. Morate da transferišete sa svog računa na račun vlansika u Grčku. Porezi moraju da se plaćaju, pritom morate da vodite računa o nekretnini, a ne živite tamo. Dakle, moj savet svima je da je bolje ovde kupiti i izdavati, tako imate kontrolu nad svojom nekretninom“, objašnjava Lazarevićeva.
Dodaje da jeftinih nekretnina ima i u Španiji, a ne samo u Grčkoj, kako se mnogima čini.
„Masa ljudi ide u Španiju da kupuje nekretnine. Ima i u Trstu jeftinih stanova. Ponavljam, ono što je kvalitetno, ono što je dobro i nalazi se na dobroj lokaciji, košta isto kao i kod nas. Ima naših bogatih ljudi koji kupuju u Atini, u Solunu. Solun je lep grad, ali nije turistička sezona cele godine. Ima i u Nisi da se pronađe jeftino, ali opet treba da uložite 300.000 evra da bi dobili boravak, a i da vam to nečemu služi. Zato, dobro razmislite“, poručuje agentkinja.
BONUS VIDEO: Cene nekretnina su na maksimumu: Rate kredita skočile i do 70 evra
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare