Ove jeseni, novčanici građana Srbije biće na udaru. Energenti će poskupeti, a pored goriva i struje, veće cene imaće i gas. Upravo zbog poskupljenja gasa, poskupeće i grejanje. A kako poskupljenja energenata izazivaju pravi domino efekat, jer se struja i gorivo koriste u proizovodnji apsolutno svega što potrošači koriste svakodnevno, jasno je da ovu jesen neće obeležiti samo ta poskupljenja. Od hrane, pa do toalet papira - zbog viših cena energenata, poskupeće sve.
Kao da sve već nije dovoljno skupo, ove jeseni poskupeće i energenti – struja, gas i naftni derivati.
Zbog poskupljenja gasa, i toplane će povećati cene grejanja.
A kada ove stavke poskupe, onda se pokreće domino efekat poskupljenja.
Prvi dan oktobra donosi povećanje akciza za osam odsto, a jedan od akcizinih proizvoda su i naftni derivati.
To znači samo jedno – vozači će plaćati skuplje gorivo nego dosad.
Prema rečima počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, gorivo bi moglo da poskupi za oko šest dinara po litru.
Dakle, umesto 214, vozači će litar dizela plaćati 220, dok će ista količina benzina koštati 197 dinara.
U novembru počinje i novi obračun struje, a cene će, naravno, biti više. Savet Agencije za energetiku Srbije dao je saglasnost, pa će tako struja poskupeti za osam odsto.
Kilovat-čas struje koštaće ubuduće u proseku 10,26 dinara. Međutim, kada se na to doda porez, cena raste na 14,29 dinara.
Trenutno, prosečna cena kilovat-časa sa PDV-om iznosi 13,31 dinar.
Ranije ove godine, struja je već poskupela dva puta, a isto će se desiti u maju 2024.
Iako možda svako pojedinačno povećanje ne deluje kao da je veliko, prosečan račun će za godinu dana, od maja do maja, biti veći za 600 dinara.
Istovremeno, od 1. novembra, poskupljuje i gas, i to za 10 odsto. Tako će prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje iznositi 5,02 dinara po kilovat-satu, uključujući poreze i takse.
Zbog poskupljenja gasa, toplane u Srbiji primorane su da povećaju cene grejanja. Neke su to već uradile, a neke čekaju na odobrenje da povećaju cene i za više od 30 odsto.
Primera radi, u Subotici je grejanje već poskupelo.
Fiksni deo cene povećan je sa 31,54 na 35,9 dinara po kvadratu ili za 14 odsto, a varijabilni sa 5,7 dinara na 6,67 dinara po megavatu ili oko 17 odsto.
„Ukupno, cena je u proseku porasla 15,5 odsto“, rekao je direktor Subotičke toplane Saša Petković.
U Šapcu je takođe poskupelo grejanje, i to već od 1. avgusta. Zbog povećanja cene gasa i struje, toplana je povećala cenu grejanja za 32,6 odsto.
Kada se uzme u obzir da su energenti, pogotovo naftni derivati i struja, ključni troškovi u proizvodnji gotovo svega što građani svakodnevno koriste, jasno je da ove jeseni sledi talas poskupljenja.
Na najvećem udaru biće oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje. Jedna od takvih grupa su pekarski proizvodi, dakle hleb, burek i ostala peciva, a to svakako nije jedina hrana koja bi mogla da poskupi – na listi su i meso, riba, zamrznuto povrće i voće, jer su hladnjače takođe veliki potrošači struje.
Osim hrane, na spisku poskupljenja mogli bi da se nađu i svi oni proizvodi koji u prodavnice do potršača dolaze iz pogona za proizvodnju peleta i papira.
Dakle, od hrane, preko ogreva, do toalet papira – sve je na udaru poskupljenja.
Čak i ako struja nije jedan od ključnih troškva u proizvodnji, gorivo za transport se koristi u svakoj industriji, što svakako može da „pogura“ cene naviše.
Od 1. oktobra povećane su akcze za gorivo, struju, kafu, alkohol i duvanske proizvode.
Dakle, država je za osam odsto povećala namete na ove proizvode, a za potrošače to može da znači samo jedno – nova poskupljenja.
BONUS VIDEO Svako obraćanje ministarke energetike, novo poskupljenje struje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare