1
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić kaže da bi se, povodom nove pomoći države svim punoletnim građanima od 20 evra, pridružio "onima koji su vrlo rezervisani oko toga da se u ovoj situaciji daje pomoć svima neselektivno, i onima kojima treba i onima kojima ne treba, nijedna zemlja nije toliko bogata da daje pomoć bogatima".
„To nije primereno u bilo kojoj situaciji, pogotovu sada kada smo u prošloj godini imali veoma visok fiskalni deficit od više od osam odsto BDP, i u tom smislu Srbija je jedna od zemalja koja je imala najviši deficit u Evropi, i to je bio razlog za sasvim opravdana reagovanja Fiskalnog saveta i drugih ekonomista da se u ovoj godini stvari stave više pod kontrolu, što se, vidimo, nije desilo, verovatno su razlozi u domenu politike“, ocenjuje Šoškić u Danu uživo na TV N1.
Na pitanje da li nova pomoć može da podstakne potrošnju, on smatra da ne može.
„Ta pomoć nekome treba i takvima bi je trebalo dati, ali ima čitav niz onih koji u ovoj pandemiji nisu izgubili dohotke, neki su i bili na dobitku… Domaća potrošnja je već povećana, dodatno povećanje domaće potrošnje bez izrazitijeg rasta BDP nije sada poželjno, pogotovo što treba da imamo u vidu tradicionalnu boljku naše ekonomije, a to je da kada porastu plate to se najčešće odrazi na rast uvoza, prosto naša privreda nedovoljno ima bogatu proizvodnju da ponudi domaćoj tražnji“, ističe Šoškić.
A na to zašto je opasan fiskalni deficit, on kaže da „ukoliko zemlja nastavi da se zadužuje, mi podižemo dug u odnosu na BDP, taj se novac mora vratiti, kada se troši iz tog fiskalnog deficita velika je razlika da li trošite na nešto što će u budućnost povećati ekonomsku aktivnost ili na ovakva linearna davanja, koja neće direktno uticati na buduću sposobnost vraćanja duga“.
Ističući da je „vrlo važno na šta se novac troši“, on navodi da „mi mnogo zavisimo od raspoloženja stranih investitora i vrlo često se nažalost zadužujemo u stranoj valuti, i zato treba biti obazriv“.
Podseća da je u Srbiji dug „praktično prešao 60 odsto BDP“ čime smo premašili kriterijume iz Mastrihta koji predviđaju da dug ne treba da pređe 60 odsto BDP, a i prema našem Zakonu o budžetskom sistemu, plafon je 45 odsto.
Povećanje minimalca – mera u dobrom pravcu
Na pitanje kako ocenjuje najavljeno povećanje minimalca za 2022. sa sadašnjih 32.000 dinara na 35.000 dinara, on smatra da je to „mera u dobrom pravcu, u smislu smanjivanja velike razlike u dohocima u našoj zemlji, ali da će to bitnije povećati životni standard – mislim da neće“.
„Srbija mora da uđe u zonu viših i održivo visokih stopa privrednog rasta i to u dužem periodu. To treba da bude bazirano na rastu investicija, i to pre svega domaćih privatnih investicija koje počivaju na dobrom poslovnom ambijentu, razvijenim institucijama, odsustvu korupcije, investiranju u nauku i tehnologiju“, ukazuje on.
A kako gleda na diskrapanciju između utiska građana da životne namirnice stalno poskupljuju i statistike koja kaže da su 23 životne namirnice poskupele samo 0,5 odsto, on pojašnjava da je „pokazatelj inflacije jedan model potrošnje koji ne mora da odgovara strukturi potrošnje svakog građanina“, odnosno u zavisnosti od toga na šta građani troše, imaće utisak da li ima ili nema inflacije.
„Ono što mi zovemo inflacija to je indeks potrošačkih cena, to je korpa roba i usluga čije se cene prate i za koje se misli da ih prosečan građanin koristi. Zvanična inflacija je samo jedna vrsta procene, prava inflacija treba da zahvati sve robe i usluge, i to se zove deflator BDP“, kaže Šoškić.
On poručuje da treba ići u pravcu celovite reforme dohodaka, kako bi se smanjivale razlike, kao i da se ide u pravcu progresivnijih oporezivanja.
„Istraživanja pokazuju da smo mi od zemlje koja je pre 30, 40 godina imala najravnomernije dohotke, postali jedna od zemalja sa najneravnomernijim dohocima. Nejednakost u dohocima se pretvara u nejednakost u mogućnostima, a to je loše. Ako naše društvo ide ka tome da ako je neko rođen u neadekvatnim uslovima neće imati pristup obrazovanju, lečenju, onda se to odražava na ukupne performanse nacionalne ekonomije“, upozorava Šoškić.
A na pitanje da li će Srbija ostvariti planirani rast i šta će se desiti ako u tome ne uspe, on navodi da je većina međunarodnih institucija procenila da bi Srbija mogla u ovoj godini da ima rast BDP od tri do pet odsto, a da smo „mi ti koji smo rekli da će to biti šest odsto, pa i više“.
„Ozbiljne analize su dosta konzervativnije. Možda rast bude manji, i to ne treba da nas iznenadi. Posledica će biti da će ti planirani rashodi na bazi takvog BDP koji se nije realizovao u većoj meri uticati na rast duga u odnosu na BDP i pokvariti našu fiskalnu situaciju“, ocenjuje Šoškić.
BONUS VIDEO: Anketa: Penzioneri protiv Vučića
