Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja godine minimalna zarada u Srbiji biti povećana na 35.000 dinara. Predsednik sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković kaže za Nova.rs da je minimalna cena rada u Srbiji među najnižim u inače siromašnom reginou i da povećanje od 3.000 nije dovoljno, već bi trebalo da iznosi bar još 20 na trenutne 32.000, dok ekonomista Saša Đogović upozorava da bi novac koji nastaje usled rasta BDP-a ne bi smeo da služi populizmu.
„Prvi put u istoriji najmanja plata neće biti ispod 300 evra, razgovaramo da to bude pre kraja godine“, rekao je juče Vučić gostujući na televiziji “Hepi”.
Profesor Stojiljković objašnjava za Nova.rs da o minimalnoj zaradi ne bi trebalo da odlučuje predsednik, niti da to saopštava, jer na taj način socijalni dijalog gubi svrhu, što nije prvi put.
“U pitanju je samo nastavak stare prakse u kojoj prvo dobijete informaciju a onda pregovarate i dobijete istu osnovu. Osim toga, to nije rečeno ni sa pozicije ministra finansija, ni premijera, nego predsednika, što je van kruga ovlašćenja”, kaže. Što se tiče samog najavljenog povećanja, smatra da je ono nedovoljno.
“2017. godine postignut je dogovor da minimalac stigne potrošačku korpu. Ovo povećanje ne obezbeđuje ni to i trebalo bi da iznosi najmanje 20 odsto na postojeću minimalnu zaradu, što je 6.400 dinara”, kaže Stojiljković. Objašnjava da ritam povećanja minimalca treba da bude takav da u nekom trenutku dostigne 60 odsto prosečne plate:
“Ako je Vučić sam rekao da će prosečna plata do kraja 2025. godine da iznosi 900 evra, onda bi i minimalna zarada trebalo da to prati i tada bude 540 evra.”
Kada se poredi sa zemljama u regionu, za koje Stojiljković kaže da su inače siromašne, Srbija bolje stoji od Bosne i Hercegovine gde minimalna cena rada iznosi oko 210 evra i Severne Makedonija gde stanovnici minimalno zarade oko 240 evra. Po minimalnoj ceni rada Srbija je najbliža Crnoj Gori gde ta vrednost iznosi 250 evra, dok je iza Hrvatske, gde se mesečno najmanje zaradi 449 evra i Slovenije gde taj iznos čak 940 evra.
Ekonomista Đogović podseća da je u martu ove godine minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosila 38.446 dinara, što je i manje i od obećanih 35.000.
“Osim toga u Srbiji je u martu prosečna zarada bila 65.289 dinara, što je manje od standardne potrošačke korpe za koju je bilo potrebno izdvojiti 1,15 prosečne plate. To govori da stanovništvo i dalje mora da prima doznake iz inostranstva i uzima keš kredite za tekuće potrebe”, kaže.
Povećanje plata treba da bude sistematsko
Đogović navodi da Srbija zaista beleži pozitivan trend i da je ove godine realno očekivati rast BDP-a od oko 6 odsto, na šta imaju uticaj infrastrukturni radovi, prvenstveno u građevinarstvu, kao i investicije u prerađivačku industriju.
Navodi da to ipak ne znači da sav novac treba utrošiti na povećanje minimalne zarade.
“Bilo bi bolje da se sistematski radi na smanjenju nameta na rad i na taj način omogući dodatna likvidnost u poslovanju celokupne privrede, posebno privatnog sektora. Privatni sektor bi zatim moga da odluči šta će sa tim novcem – da li da investira ili povećanje plate”, kaže.
Što se tiče povećanja plata u javnom sektoru, smatra da je i to potrebno, ali da ne bi smelo da se sprovodi paušalno, već po platnim razredima koji još uvek nisu definisani.
“Povećanje plata u javnom sektoru trebalo bi da prati produktivnost rada i transformaciju celokupnog javnog sektora. Da se plate ne povećavaju u EPS-u, nego u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji… ”, kaže. Naglašava da odluke o povećanju plata ne bi smele da budu populističke.
“Bližimo se predsedničkim i beogradskim izborima, tako da očekujem povećan politički prizvuk kada su u pitanju povećanja plata, posebno u javnom sektoru, kao i izostanak transformacija ovih preduzeća koja predstavljaju neku vrstu parazita na tržištu. Osim toga, mora da postoji jasan plan investicija, koji zbog povećanja plata ne sme da trpi”, zaključuje.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare