13
Danas smo imali priliku da čujemo još jednu najavu početka izgradnje prve linije Beogradskom metroa, koja bi trebalo da ide od ničega do nigde. S obzirom na to da se ispod ničega, tačnije Makiškog polja, prikuplja za građane najveća dragocenost - pijaća voda, možda bi bilo bolje da je i ovo obećanje, poput drugih koja su isitim povodom davana u preteklih 50 godina, "prazno".
Ministar finansija Srbije Siniša Mali, direktor JKP „Beogradski metro i voz“ Stanko Kantar, potpredsednik grupe „Alstom“ Filip Deler, generalni direktor „Ežis“ Oliver Buvar i predstavnik kompanije „Pauer Čajna“ Šje Ziđi danas su potpisali Memorandum o razumevanju za projekat Beogradski metro.
Mali je tom prilikom dao još jedno u nizu tradicinalnih obećanja, čija istorija traje već 50 godina, o početku izgradnje prve linije Beogradskog metroa.
„Potpisivanjem ovog sporazuma jasno se definišu prava i obaveze svih učesnika u projektu. Time je napravljen korak bliže rešenju vicedecenijskog sna. Krajem godine već krećemo u izgradnju prve linije beogradskog metroa“, rekao je Mali.
Istorija neispunjenih obećanja
Kako je sam rekao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić istorija obećanje duga pet decenija traje još od od 4. decembra 1971. godine, kad je prvi put je Beogradu obećan metro.
Od tada traje i istorija obećanja o početku izgradnje prve linije metroa u srpskoj prestonici, a njihova učestalost se po pravili povećava uoči izbora.
Tako je izgradnja metroa bila među glavnim adutima tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića pred izbore za Skupštinu grada Beograda koji su održani 4. marta 2018. godine.
Povezane vesti:
On je u tom periodu više puta ponovio da će svi radovi na metrou početi 2020. godine, a prva linija krenuti krajem 2021. godine.
Siniša Mali je godinu dana pre toga, sa mesta gradonačenika Beograda obećao da će gradnja početi krajem 2019. ili početkom 2020. godine.
Na taj način je pomerio datum koji se sam zadao u oktobru 2014. godine, kada je Beograđane uveravao da će sve početi 2016. godine.
Metro je i prethodnim gradskim vlastima bio “kec iz rukava”, pa je tako 2008. godine tadašnji kandidat za gradonačelnika Demokratske stranke Dragan Đilas rekao da će prva linija metroa biti izgrađena 2012. godine.
Nakon toga je u oktobru 2011. godine je Skupština grada usvojila informaciju o realizaciji projekta “Beogradski metro” kojim je predviđeno da izgradnja metroa počne 2013, a da prva linija od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu bude završena 2017. godine. U septembru obećane 2013. Đilas je smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda
Dok se datumi pomeraju cena raste
U martu 2015. tada gradonačelnik Beograda, Siniša Mali izjavio je da će prva linija metroa koštati između 800 miliona i 1,2 milijarde evra.
U oktobru 2016. rekao je da investicija “neće biti manja od 800 miliona evra, odnosno od 800 miliona do jedne milijarde”.
Mali za Novosti u decembru 2016. izjavljuje da će prva linija metroa, koja se od tada planira od Makiškog polja do Mirijeva, ”prema trenutnim procenama koštati dve milijarde evra”.
Goran Vesić je tokom 2018. izjavio i da će prva linija koštati “oko 1,3 milijardi evra”, a obe “više od četiri milijarde, da bi u junu 2019. RTS je preneo izjavu sada već ministra finansija Siniše Malog da je francuska kompanija “Ežis” “nedavno završila prifizibiliti studiju, u kojoj se procenjuje da će izgradnja prve linije metroa koštati 1,8 milijarde evra, druge linije 2,2 milijarde evra”.
Dakle, računica Malog i Vesića se razilazila za pola milijarde evra po liniji metroa, ali su se obojica “našla” negde na ukupno 4 milijarde evra za metro.
Samo šest meseci kasnije, početkom 2020, cena metroa je iz neznanih razloga porasla za još 400 miliona, na 4,4 milijarde, da bi u maju 2020. Zorana Mihajlović izjavila da će izgradnja metroa “biti najveći i najteži finansijski u celom regionu, pošto se procenjuje da će tri linije metroa koštati između 4,5 i 5,5 milijardi evra”.
Dva meseca kasnije, 21. jula, Mihajlović izjavljuje da je metro “najveća infrastrukturna investicija u ovom delu Evrope, vredna šest milijardi evra”.
Mali se u današnjoj izjavi vratio na cifru od oko 4,4 milijarde evra, koliko je rekao da bi, prema preliminarnim analizama, trebalo da košta.
Fantomsko preduzeće guta novac građana
Iako izgradnja metroa još uvek nije počela, pre dve i po godine je osnovano preduzeće “Beogradski metro i voz”, čiji zaposleni sve vreme primaju prosečnu platu od po 1.000 evra.
Dakle, građani već duže vreme plaćaju zaposlene preduzeća kome je sastavni deo imena “izgradnja, obavljanje prevoza putnika metroom i razvoj gradske železnice u Beogradu” – iako ni izgradnja, ni prevoz putnika metroom ne postoje.
Javno komunalno preduzeće “Beogradski metro i voz” je, u 2019. godini, na ime zarada zaposlenima i naknada predsedniku i članu nadzornog odbora isplatilo ukupno 43,82 miliona dinara. To je “po glavi” 17 zaposlenih i dva člana nadzornog odbora 192.188 dinara bruto, odnosno 117.123 dinara neto plate. Ukupni rashodi su bili 70,3 miliona, što znači da na plate zaposlenih odlazi 62 odsto.
Samo godinu dana ranije, isto preduzeće je sa svega četiri zaposlena na ime zarada i naknada za nepuna tri meseca postojanja isplatilo dva miliona dinara, odnosno 73.177 dinara neto „po glavi“.
Ozbiljniju sumnu, ovo preduzeće je do sada idvojilo i za savetodavne usluge, pa je tako u aprili prošle godine, usred vanrednog stanja posao “tehničkih i savetodavnih usluga” dodelilo konzorcijumu četiri austrijske firme za ukupno 739.560 evra. Iako je krajem 2019. godine bio raspisan tender, on je obustavljen, a ponuđač je izabran u pregovaračkom postupku.
Ako sad krene izgradnja, imaćemo metro koji ide niotkuda ka ničemu
Umesto da, sledeći obećanje Siniše Malog iz 2014. gdoine, 2016. godine počne gradnja prve linije metro, tada su počele priče o izmeni njene trase.
Tako su građani saznali da će ona zapravo kretati „niotkuda“ i završavati „nigde“ – tačnije od još nenaseljenog Makiškog polja do Mirijeva.
Kako je ranije objasnio arhitetka Bakić, počevši od 1972. godine kad je donet Generalni urbanistički plan za Beograd, do sad je urađeno 17 projekata i 17 studija, ali sve te studije su imale za okosnicu takozvanu Grebensku trasu.
„Ona ide od vrha Ustaničke ulice, od Voždovca, preko Cvetkove pijace, pa linijom Bulevara revolucije, Kralja Aleksandra, pa preko Tašmajdana, Terazija i dalje prema Zemunu. To je trasa koja ima 19 fakulteta i srednjih škola, tamo su ljudi, tamo je potreban metro, a ne u kukuruzištu“, objasnio je Bakić u itervjuu za Nova.rs.
Nakon što je početkom prošle godine bio omogućen javni uvid u plan detaljne razrade za prvu fazu prve linije metroa, stručni portal Beobild ga je nazvao najkontroverznijim u decenijama dugom procesu planiranja Beograda.
Glavna zamerka je bila što bi prioritetna prva linija trebalo da se gradi od Makiša do Ade Huje i kasnije Mirjeva, pri čemu bi metro na gotovo polovini trase prolazio kroz neurbanizovana područja ili samo po obodima naselja male gustine.
Možda je bolje da poslednji plan takođe ostane na obećanjima
Na području Makiškog polja, odakle je predviđeno da krene prva linija metroa, i tu ima čak četiri stanice, nalazi oko 40 reni bunara iz kojih se Beograd snabdeva pijaćom vodom.
Povezane vesti:
Osim toga, uz plan za metro usko je povezan i plan izgradnje stambenog-poslovnog kompleksa na Makiškom polju od čak 4,5 miliona kvadrata.
Brojni stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo prestonicu da dovede u problem sa snabdevanjem pijaćom vodom, jer bi se metro i novo naselje gradili baš na površini preko koje prolaze glavni izvori i potoci podzemne vode.
„U svim urbanističkim planovima piše da zastor koji štiti podzemnu vodu ne sme da se probija, a pogotovo ne sme na njemu da se gradi. Svako gradilište je ekološka bomba, svako gradilište je zatrovan, kontaminiran teren“, upozorio je nedavno Bakić.
Hidrogeolog Branislav Božović danas je naveo da bi ukoliko se ovi plaovi ostvare Beograd će morati da se “oprosti” od vodoizvorišta na Makiškom polju.
“Da će vodoizvorište na Makiškom polju biti zagađeno jedino ne vide gradonačelnik koji je lekar i njegov zamenik koji je pravnik. Većina profesora sa Univerziteta u Beogradu koji se bave hidrogeologijom je jasno i argumentovano upozorila na moguće katastrofalne posledice bilo kakve gradnje u blizini vodoizvorišta”, upozorio je Božović.
Ukoliko sve uzmemo u obzir, ostajemo u dilemi da li da se nadamo će nova obećanja biti ispunjena ili da će propasti kao i sva ostala koja su Beograđani decenijama unazad slušali.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
