U ovakvoj situaciji, međutim, verovatnije je da će banke na manjim tržištima bolje proći.“Bankarski sektor Republike Srbije je stabilan, visoko likvidan i solventan, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita. Svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka višestruko su iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije. Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora je na kraju decembra 2022. godine iznosio više od 20 odsto, a vrednost svih relevantnih pokazatelja likvidnosti banaka potvrđuje i visoku likvidnost domaćeg bankarskog sektora”, objašnjavaju u odgovoru na upit Biznis.rs iz Narodne banke Srbije.Prema podacima NBS, pokazatelj učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima bankarskog sektora (bruto NPL pokazatelj) je na kraju decembra 2022. godine iznosio 3,01 odsto, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj i potvrđuje stabilnost i kvalitet aktive bankarskog sektora.“Kada su u pitanju moguće pretnje po našu zemlju, tu vidim loš efekat eventualne ishitrene reakcije deponenata. To se ponekad dešava i kad nema realnih osnova, jer je ljudima ponekad teško mirno obrazložiti situaciju kada se nižu loše vesti, a banke – u ovom slučaju strane – spominju u negativnom kontekstu”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.U suštini, u ovakvoj situaciji domaća stručna javnost i Narodna banka Srbije imaju zadatak da objasne da naše banke nisu u opasnosti.

U skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, u Srbiji su osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka u iznosu do 50.000 evra po deponentu u banci. Ukupni osigurani depoziti ovih lica na kraju 2022. godine iznosili su preko 15 milijardi evra.

Sličnosti i razlike sa krizom iz 2008.

“Ova kriza nije ista kao Hipotekarna kriza 2008. godine. Tada je problem bio sistemskog karaktera i bile su uključene sve banke, a sada nisu. Danas je to posledica lošeg upravljanja rizikom pojedinih banaka, kao što je bio slučaj sa SVB. Druga stvar je što su ‘pali’ neki veliki igrači, ali i za to postoji logično objašnjenje – oni su jednosgtavno izloženiji riziku”, objašnjava Grubišić.Ove dve krize nemaju iste uzroke, ali određene sličnosti u mehanizmima postoje, pa može da se pretpostavi ko će najviše biti na udaru. Oba puta do izražaja dolaze rizici nagomilani u prethodnim periodima ekstremno niskih kamatnih stopa.“U trenutnom ciklusu povećanja kamatnih stopa u SAD i u svetu generalno, pojedine banke suočavaju se sa problemima vezanim za neusklađenost ročnosti aktive i pasive i nedovoljno oprezno upravljanje rizikom kamatnih stopa i kreditnim rizicima. Tržišni učesnici uglavnom smatraju da ovi problemi ne predstavljaju široko rasprostranjen sistemski rizik u bankarskom sektoru”, kažu u Narodnoj banci Srbije.U SAD su aktivirane određene garancije za klijente posrnulih banaka, dok će SVB banka prestati da postoji. S druge strane, Credit Suisse će biti otkupljen. Dokapitalizacija je u takvim slučajevima svakako bolje rešenje, smatra Grubišić.Postavlja se pitanje da li će ove izmenjene okolnosti, nastale u poslednjih nedelju dana na svetskom tržištu, uticati posledično na politiku kamatnih stopa najvećih svetskih centralnih banaka, pre svega američkih Federalnih rezervi (Fed) i Evropske centralne banke.“Veći problem po domaće banke mogle bi da predstavljaju visoke kamatne stope na dugi rok. Takva politika povećaće NPL-ove, to jest loše plasmane. Ipak, za sada su svi stres-testovi koje sprovodi NBS pozitivni, i to je jako dobro”, napominje Grubišić.

U strategiji podizanja ili spuštanja kamatnih stopa, aktuelnim slomom velikih banaka uvedeni su novi faktori u analizu. Poslednje insajderske informacije iz Feda govore o mogućem usporavanju, ukorak i sa konačnim ublažavanjem inflacije u SAD.Manje zemlje se uglavnom rukovode potezima velikih centralnih banaka, a Srbiji je važno kako će reagovati ECB. Poslednji potez ECB bio je novo povećanje kamatnih stopa za 50 baznih poena, a do kada će nastaviti takvim tempom ostaje da se vidi. Za sada je bankrot banke SVB ostavio većeg traga u SAD nego reakcija spasavanja Credit Suisse u Evropi, dok su manja tržišta ostala pošteđena.BONUS VIDEO Hoće li drugi najveći bankrot u istoriji bankarskog sektora u Americi izazvati potrese u Evropi 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelidruginajveibankrotuistorijibankarskogsektorauamericiizazvatipotreseuevropi720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5585085"]