Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu danas je preporučio resornom ministarstvu i Vladi Srbije da zaštiti proizvođače malina i sadnog materijala, a da u predstojećoj žetvi za robe rezerve otkupi 250.000 tona pšenice, po ceni od 25 dinara po kilogramu.
Na sednici Odbora je privrednik koji izvozi maline Radoje Cvetić rekao je da je Srbija izgubila dosta kupaca zbog visoke prodajne cene malina i da će biti potrebno tri do pet godina da se izvezu neprodate zalihe i ovogodišnji rod, a procenjuje da će to biti oko140.000 tona.
„Izvozio sam 2.000 tona malina u Ameriku, cena je bila 17 dolara po kilogramu, ali su kupci otkazali jer Meksiko nudi svežu malinu po pet evra po kilogramu“, rekao je Cvetić.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jelena Tanasković je rekla da je budžet za poljoprivredu za 2023. godinu sa dodatnim subvencijama, koje su ugovorene sa udruženjima poljoprivrednika, sa 80 milijardi povećan na 113 milijardi dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Ona je na primedbu članova Odbora da je za poljoprivredu odmah trebalo napraviti strategiju i planirati budžet od milijardu evra, a da to potvrđuje činjenica da se do tog iznosa stiglo protestom poljoprivrednika zbog čega se desilo da je neko dobio subvencije, a neko nije, priznala da je sadašnji iznos budžeta za nju bila „misaona imenica“.
„Da li bi bili protesti i da je budžet projektovan na 100 milijardi dinara? Pa bio bi jer protesti nisu bili samo izazvani problemima poljoprivrednika, već i političkim razlozima“, rekla je Tanasković, govoreći o izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede u prvom kvartalu ove godine.
Dodala je da je bilo pritiska zbog protesta, ali da misli da je dobro ispregovarano i da je subvencijama „targetiran“ najveći broj proizvođača“.
Ona je rekla da je u primeni sedam mera podrške poljoprivredi i da je e-agrar proradio u predviđenom roku.
„Nema gazdinstva koja su prošle godine postojala, a da se ove godine nisu prijavila preko e-agrara, a prijavilo se 305.000 domaćinstava“, rekla je Tanasković i navela da su povećane subvencije po hektaru, premije za goveda, uveden prelevnam za mleko i sir, povećana premija za mleko, dodeljen kredit hladnjačarima da bi isplatili dugove i prepolovljena taksa za odvodnjavanje.
Dodala je da su netačne informacije o tome ko će sledeće godine imati pravo na „plavi“ dizel, a ko neće jer će to tek biti definisano budžetom za 2024. godinu.
Tanasković je rekla da se najava mere o subvencionisnaju 100 hektara naredne godine zapravo dobrim delom sprovodi i ove godine jer su se gazdinstva zbog mogućnosti da dobiju subvenciju, podelila na nekoliko celina, „pa u suštini država i ove godine subvencioniše oko 80 hektara, a verovatno i 100 hektara“.
Ona je najavila da se radi na uvođenju zaštitnog znaka o geografskom poreklu za neke proizvode.
Tanasković je demantovala podatke nekih članova Odbora da se izvozi izuzetno mala količina mesa, a uvozi nekoliko desetina puta više.
Prema podacima sa Uprave carine je, prema njenim rečima u prvom kvartalu izvezeno 27.104 tona mesa, a uvezeno oko 2.000 tona.
Odgovarajući na pitanje članova odbora da li će biti isplaćene subvencije za raspisne konkurse u 2021. godini Tanasković je rekla da su isplaćeni svi koji su dobili rešenja, a da za one koji su imali nepotpunu dokumentaciju ne može sa sigurnošću da kaže da li će biti sredstava za isplatu.
Tanasković je najavila i subvencije za biljnu proizvodnju i vinovu lozu, a mere podrške će biti objavljene u julu.
Objasnila je da se subvencioniše i sadni materijal, ali da gazdinstva moraju da se registruju kao privredni subjekti.
Ona je, na zahtev članova Odbora da Ministarstvo pomogne u obnovi atarskih i makadamskih puteva, razrušenih poplavama, rekla da će sa Ministarstvom građevinarstva i lokalnom samoupravom pokušati da nađe dodatna sredstva.
Tanasković i predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević dematovali su da imaju bilo kakve veze sa osnivanjem više udruženja poljoprivrednika u Požarevcu gde su, kako su preneli mediji, bili članovi lokalnih samouprava i gde su viđeni službeni državni automobili.
Ministarka je rekla da će se ispitati ko stoji iza tih udruženja.
BONUS VIDEO Šumadinci imaju lek i plan za spas sela: Dijagnostifikovali glavni problem u poljoprivrednoj proizvodnji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar