Za sindikate je neprihvatljiv predlog Vlade Srbije da minimalna zagarantovana zarada bude povećan za četiri do šest odsto. Predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" upozoravaju da je minimalac ispod minimalne potrošačke korpe i podsećaju da je neohodno dvocifreno povećanje da bi najmanje zarade bar delom stigle osnovne troškove.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) priča za Nova.rs da se pregovori o minimalnoj cene rada odvijaju po već viđenom scenariju.
„Sindikati ‘pregovarači’ traže više, poslodavci na to ne pristaju ni po koju cenu, a Vlada već zna kolika će biti minimalna cena rada. Interesantno, Vlada daje raspon povećanja od 4 do 6 odsto. Sve po principu ‘nek se deca igraju’. I tako iz godine u godinu“, ističe Savić i pita šta se dešava kada Vlada odredi visinu minimalne cene rada sa kojom sindikati nisu zadovoljni.
„Da li sindikati preduzimaju neke akcije? Da li se pozivaju radnici na generalni štrajk? Da li svi zajedno stajemo u odbranu 350.000 ljudi kojima minimalna zarada ne pokriva ni osnovne životne potrebe? Da li ćemo konačno, svi zajedno, jer je tako i jedino moguće, reći Vladi i Predsedniku da ne pristajemo na dalja poniženja“, poručuje predsednica ASNS.
Ona pita „ako je budžet Srbije tako dobar, ako je nezaposlenost na istorijskom minimum, a rast BDP-a među najvećim u Evropi, zašto Vlada ne smanji stopu poreza i doprinosa, zašto se ne odrekne dela parafiskalnih nameta i zašto ne poveća neoporezivi deo zarada, jer bi se time dobio prostor za povećanje minimalne cene rada, bez opterećenja poslodavaca“.
Međutim, pošto situacija, kako navodi, nije tako ružičasta, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da će minimalna cena rada biti povećana za četiri odsto, dakle za 1.200 dinara, što je u skladu sa najavama povećanja penzija za 2021. godinu od takođe četiri odsto.
I predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković ističe da je vladin predlog o povećanju minimalca neprihvatljiv. On je za Biznis.rs izjavio da je „predlog neprihvatljiv ne samo za sindikate, već i za same zaposlene i građane Srbije imajući u vidu društvene nejednakosti i nivo minimalne zarade, koja je ispod minimalne potrošačke korpe„.
Čak i ako se socijalni indikatori, odnosno minimalna potrošačka korpa stave na stranu, prema njegovim rečima, postoji mogućnost za veće povećanja ukoliko se u obzir uzmu ekonomska očekivanja.
„Ukoliko uzmemo u obzir da Vlada Srbije za sledeću godinu najavljuje rast BDP od šest odsto i ako se na to doda očekivano kretanje inflacije i zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti i produktivnosti, dvocifreno povećanje je sasvim moguće“, naglašava Stojiljković.
Ukoliko u međuvremenu ne bude dogovora poslodavaca i sindikata, minimalnu zaradu odrediće vlada.
Stojiljković se nada da ovo nije poslednja reč Vlade Srbije i veruje da treba sačekati šta će se dešavati narednih desetak dana.
Na samom početku pregovora o minimalcu, kako navodi, UGS „Nezavisnost“ je insistirao je da se do 2021. godine minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što bi iznosilo 37.000 dinara, odnosno povećanje od 25 odsto.
„Dvocifreno povećanje bi nam ostavilo mogućnost da makar naredne godine ostvarimo ono što smo se dogovorili pre dve, tri godine. Tu mi vidimo zonu dogovora. Sve ispod toga je neprihvatljivo“, zaključuje Stojiljković.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare