Poslodavci: Ni govora o znatnom povećanju minimalca

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i član tima za pregovore oko minimalne cene rada Nebojša Atanacković kaže, da je pre tri godine, kada je o izjednačavanju razgovarano, razmišljanje bilo takvo, da će se posmatrati kako privreda napreduje i da li će minimalna cena rada dostići minimalnu potrošačku korpu."Međutim, desila se pandemija a to je kao da smo doživeli pravi rat, tako da sada o tome sigurno nema ni govora".On smatra da jedan broj poslodavaca, njih oko 15 odsto, ne bi izdržao to izjednačavanje. Ono bi inače značilo da minimalna zarada iznosi 37.500 dinara jer je tolika minimalna potrošačka korpa.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić, ocenjuje da je ova suma i količina namirnica koja za nju može da se kupi, nije dovoljna za normalan život, već samo za golo preživljavanje.Ne sporeći da je tako Nebojša Atanacković navodi da je i takav minimalac i dalje nešto u odnosu na situaciju da radnik ostane bez posla, što je moguća posledica prevelikog povećanja minimalca, kod nekih poslodavaca.Savić, ipak, ne očekuje da će sindikati uspeti da se izbore ni za ovu sumu, koju su sada odredili kao cilj, jer će po njenoj proceni minimalna cena rada ostati na sadašnjem nivou ili tek malo iznad njega."Potpuno sam uverena da vlada već sada zna kolika će ta cena biti i da ona neće biti veća od ove koju sada imamo a i ako bude, to povećanje će biti tek simbolično", kaže Savić.Prema njenim rečima, vlada će po prvi put imati realno opravdanje za to, jer se nalazimo u periodu svetske pandemije i i ekonomske krize."Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata je zato predložila da se pregovori o minimalnoj ceni rada odlože i da otpočnu kada se formira nova vlada i prođe njenih prvih 100 dana. Tada ćemo imati jasnije informacije o stanju bruto društvenog proizvoda kao i pandemije".I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, navodi da sa 37.500 dinara tročlana porodica, za koju je korpa i izračunata, može da zadovolji samo najosnovnije potrebe, dovoljne za golo održavanje života."Taj iznos bi se mogao nazvati simboličnim. On je određen prema standardima Crvenog krsta, po kojima se računa šta je potrebno za preživljavanje jedne porodice“, objašnjava Papović.Dodaje da je čovek ipak i socijalno biće i da osim potreba za osnovnim životnim namirnicama, ima i druge potrebe. Da ode u pozorište, bioskop, obnovi garderobu. A para za to je u minimalnoj potrošačkoj korpi zaista veoma malo.