Minimalac i dalje nedovoljan za preživljavanje

Stojiljković kaže da je za petak zakazan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES) na kom će se videti da li stavovi poslodavaca i sindikata mogu da se usaglase u nekoj meri i šta je neka moguća platforma.Predstavnicima sindikata, Unije poslodavaca i Ministarstva finansija Srbije 15. septembra ističe zakonski rok za postizanje dogovora o minimalnoj zaradi. Ukoliko u tome na uspeju doluku donosi Vlada Srbije.

Predsednik UGS "Nezavisnost" kaže da taj scenario ne bi bio dobar, između ostalog i zato što je pitanje da li će do tada Srbija imati operativnu vladu."Nove vlade još uvek nema i pitanje da li će je biti do 15. septembra, a sada imamo tehničku vladu na kraju svog mandata i kompentencija", kaže Stojiljković.Naglašava da pregovore dodatno komplikuje to što se vode situaciji neizvesnosti zbog korone i potencijalne pretnje po gubitak radnih mesta."U tom okviru ste videli da na osnovu ankete koju su vršili poslodavci tvrde da nema prostora za povećanje minimalca. Odnosno da većina njihovih članica smatra da treba uspostaviti neku vrstu moratorijuma na donošenje ove odluke", objašnjava on.Što se tiče sindikata, mi smo na poziciji, da ne bismo bili večiti gubitnici kao i prethodne tri decenije, onog zahteva uspostavljenog još pre dve godine da minimalna zarada stigne po svojoj vrednosti minimalnu potrošačku korpu. To je korpa za preživljavanje čija je trenutna vrednost oko 37.000 dinara", tvrdi Stojiljković.Minimalna zarada je prošle godine povećana na oko 30 hiljada dinara mesečno, pa bi povećanje do 37.000 dinara značilo porast minimalca od skoro 25 odsto.Donja granica 34.000 dinaraKako kaže Stojiljković, sindikati su donekle spremni na kompromis."Margina u našim pregovorima je da ne bude povećanje svih 25 odsto, ali da ipak bude dvocifreno i osetno", kaže on i dodaje:"Ono na šta bismo mogli pristati je 34, 35 hiljada dinara, sve ostalo je zaista neprihvatljivo."Naglašava da su dosadašnja popuštanja sindikata dovela do toga da Srbija postane zemlja sa najvećim društvenim nejednakostima, gde minimalac nije slučajnost, već nešto što više od 350 hiljada građana nosi svojim kućama.Zaključuje da ako bi sindikati, pod teretom aktuelne krize zbog pandemije, reagovali drugačije, to bi značilo da pristaju da formula po kojoj svaka kriza uvećava društvene nejednakosti bude rezultat i ove krize.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram