Sin Frenkija Simatovića, trgovac oružjem, dobio visoku funkciju u državnoj korporaciji za kredite

Na listi od dvadesetak odluka o razrešenjima i imenovanjima koje je Vlada Srbije u okviru svojih redovnih aktivnosti donela 10. oktobra nalazi se i ona da je Mario Simatović, diplomirani menadžer, novi član Upravnog odbora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Zvučno prezime čelnika Službe državne bezbednosti iz devedesetih godina, koji je odgovarao za ratne zločine i pred Haškim tribunalom, privlači pažnju javnosti, ali samo po sebi možda ne bi bilo problem jer deca ne odgovaraju za postupke roditelja.

Poslovi Simatovićevih naslednika

Međutim, Mario Simatović (41) i njegov brat Igor (48) interesantniji su zbog vlastitih poslovnih aranžmana. Oni, kako je još letos objavila istraživačka mreža BIRN, više od 15 godina posluju sa Nemanjom Kuntićem, jednim od saradnika Slobodana Tešića. Stariji i poslovno aktivniji Igor Simatović, kako je tada objavljeno, gotovo je nerazdvojan od Kuntića kada je reč o biznisu i sa njim je sarađivao u sedam kompanija.

Sam Mario Simatović, kako se vidi u registru Agencije za privredne registre,  direktor je firme “East iron”, osnovane 2017. godine, sa adresom u beogradskom naselju Zvezdara, a registrovane za uslužne delatnosti u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom ostalih ruda. Pored Simatovića koji je vlasnik 25 odsto tog preduzeća, udeo od takođe 25 odsto ima Nemanja Kuntić, dok Nataša Jurišić poseduje 50 odsto firme.

Kako je objavio BIRN prvobitno su u „East Iron”, pored Kuntića, vlasnički udeo imala oba sina Frenkija Simatovića. Međutim, Igor Simatović je svojih 50 odsto početkom ove godine besplatno ustupio Nataši Jurišić Trojanović, direktorki u takođe njegovoj firmi “Green Water”.

Dug Libijaca vredan 10 miliona

Firma „East Iron” je, kako je u martu ove godine pisao Forbes Srbija, vlasnik 10 miliona evra vrednog potraživanja od libijskog ministarstva odbrane za oružje isporučeno po ugovoru iz 2014. godine. Pred Privrednim sudom u Beogradu sredinom januara počeo je sudski postupak u kojem “East Iron” zahteva naplatu.

Dug od nešto više od 10 miliona evra, zajedno sa zaračunatim kamatama, toj firmi će, kako je otkrio Forbes, platiti država Srbija iz budžeta, i to tako što će „prebiti“ svoj dug koji ima prema Libiji po osnovu kredita za uvoz libijske nafte iz 1981. godine i kredita za jugoslovenski naftovod iz 1975. godine.

Ovo dugovanje libijsko ministarstvo prvobitno je imalo prema kiparskoj firmi “Charso Limited”, koja je bila na crnoj listi SAD zbog veza sa Slobodanom Tešićem. Prema podacima kiparskog poslovnog registra, koje prenosi Forbres Srbija, “Charso” je osnovan 2012, ali dostupni javni podaci pokazuju da je povezan s najpoznatijim srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem.

Mariove veze sa Libijcima

“Charso Limited” i “East Iron”, sklopili su ugovor o ustupanju potraživanja u martu 2018. da bi “East Iron” već u avgustu iste godine tužio pred domaćim sudovima libijsku državu tražeći da namiri dugovanja.

BIRN je preneo navode jednog bivšeg zaposlenog institucije pod okriljem Ministarstva odbrane koji se seća da je Mario Simatović, iako mlad, imao određenu ulogu kada je libijska delegacija koju je predvodio sin Muamera Gadafija, Saif al-Islam, posetila Srbiju između 2008. i 2010. godine, a kada je, između ostalog, ugovaran i posao za izgradnju vojne bolnice u Tripoliju.

„On (Mario) je uvek bio tu sa delegacijom, organizovao je aktivnosti, pravio rezervacije za klubove i restorane. Imao je vezu sa nekim na libijskoj strani ”, objasnio je izvor BIRN-a.

Uloga Boška Radonjića

Nije do kraja jasno kako su Simatovićevi sinovi ušli u poslove sa Tešićem, ali dva izvora BIRN-a kao ključnog za tu vezu navode Boška Radonjića, jednog od osnivača „Grupe Amerika“, organizovane kriminalne grupe optuživane za trgovinu kokainom, a koji je bio veza između Frenkija i čuvenog trgovca oružjem. Prema tim navodima, Franko Simatović bio je čest gost u Radonjićevom beogradskom noćnom klubu „Lotus“, koji je posećivao i Tešić.

Sada je glavna veza između Tešića i Simatovićevih naslednika po svemu sudeći Nemanja Kuntić. On je bio dugogodišnji zastupnik “Moonstorm ltd”, kiparske firme koja je od 2019. godine na crnoj listi SAD zbog toga što je „pod kontrolom Slobodana Tešića“.

Braća Simatović, prevashodno Igor Simatović, povezani su sa kiparskim “Moonstorm” preko srpske kompanije “Topčider Heights”.

Ona je prvobitno osnovana 2005. kao „CT Group“, a zatim je preimenovana u „Neoport“ 2008. kada je stoprocentni vlasnik postao Nemanja Kuntić. On je tada za direktora postavio tada 24-godišnjeg Maria Simatovića. Kasnije mlađeg Simatovićevog sina menja Milan Garača, ali se Frenkijevi naslednici i Kuntić ponovo sreću u firmi “East Iron”.

Posao u civilnom vazduhoplovstu

Interesanto je da se Mario Simatović pojavljuje i u rukovodećim strukturama državnog preduzeća MSK a.d Kikinda, povezanog sa "Srbijagasom", gde je do jula ove godine bio član Nadzornog odbora, a jedno vreme je bio i savetnik u kabinetu generalnog direktora tog preduzeća.

U medijima se može pronaći i podatak da je svojevremeno radio i u Direktoratu civilnog vazduhlovstva.

Naime, on je u Direktoratu bio zaposlen 2012. godine, što je potvrdio i tadašnji direktor Nebojša Starčević. Simatović je, kako su tada objavili mediji, bio zaposlen mimo konkursa, što je tadašnji direktor objasnio kao zaposlenje na određeno vreme zbog povećanog obima posa. Bio je angažovan kao savetnik saradnik u finansijskom sektoru Direktorata.

“Mario ima odgovarajući fakultet i govori tri strana jezika i niko od mene nije tražio da ga zaposlim”, naveo je tada Nebojša Starčević.

O eventualnim zaduženjima Maria Simatovića u Upravnom odboru Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, za sada nema više informacija, jer iz te institucije nisu odgovorili na pitanja Nova.rs o novog poslovnom angažmanu mlađeg Simatovića.

Šta radi NKOSK

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) osnovana je 2004, sa zadatkom da osigurava kredite koje banke odobravaju fizičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina, a koji su obezbeđeni hipotekom. Ima potpisane Ugovore o regulisanju međusobnih odnosa u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita sa 22 banke u Srbiji.

Odlukom da je prihvatila osiguranje određenog kredita, NKOSK preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita, što u praksi znači da 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi Korporacija. Korporacija učestvuje u realizaciji programa i uredbi Vlade Srbije koji se odnose na subvencionisanje stambenih kredita iz budžeta RS.