Podeli
Ana Brnabić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

"Na temi platnih razreda jahali su od 2013. godine. To je sve sada pomereno na 2021. zbog kovida. A, sledeća godina je predizborna, tako da ne verujem da će zaživeti i tada. Ova vlada ima tu nesreću, ili sreću - da joj je prva godina ujedno i poslednja". Ovim rečima ekonomista Goran Radosavljević komentariše jednu od večitih tema - ujednačavanje plata u javnoj upravi u odnosu na radno mesto - koju je premijerka Ana Brnabić, između ostalog, pomenula u svom ekspozeu.

Kakav će biti investicioni ciklus u Srbiji zavisiće, smatra Radosavljević,  od toga šta će se dešavati sa ekonomijom. A, informacije koje pristižu poslednje dve, tri nedelje pokazuju da bi rezultati mogli da budu mnogo lošiji od očekivanih. 

“Najveći sajam turizma u Berlinu, koji je trebalo da bude u martu 2021. godine ponovo je otkazan, što znači da se ne računa na turizam”, naveo je Goran Radosavljević, profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). 

Investicioni ciklus, navodi, zavisi i od kapaciteta da se dalje zadužujemo, što može da dodvede i do eksplozije javnog duga.

Pusti snovi…

Šta je premijerka danas, od ekonomskih planova, istakla u svom ekspozeu? Od uvođenja platnih razreda, koji su na čekanju od 2013. godine, preko 14 milijardi evra investicija u okviru “Srbija 2025”, do koridora, veštačke inteligencije i razvoja vinarstva.

“Većina prioriteta nove vlade koje je mandatarka Ana Brnabić istakla u ekspozeu je dobra i prihvatljiva, ali sumnjam u kredibilitet ljudi koji treba da ih realizuju”, rekao je Goran Radosavljević

Pitanje je i za šta će od planiranog biti dovoljno vremena pošto je vlada vremenski “oročena” . Cilj koji je premijerka zacrtala do kraja 2025. godine je 900 evra prosečne plate i 430, 440 evra prosečne penzije, objavila je danas Brnabić, najavljujući  već pomalo zaboravljeni investicioni program “Srbija 2025” kojim se aktuelna vlast hvalila i pred prošle izbore.

Buduća premijerka pohvalila se sa 320 kilometara izgrađenih novih auto-puteva, najavljujući još 290 kilometara. Nova vlada neće zaboraviti ni vodni saobraćaj, a aerodrom Morava proširiće još jednom dodatnom pistom.

Foto:Screenshot/Youtube/TELEVIZIJA Jefimija

“Najozbiljnija reforma koja čeka buduću vladu je uvođenje platnih razreda, kako bi, kaže, svi u javnoj upravi bili plaćeni jedanko u odnosu na radno mesto i odgovornost posla, a ne da njihove plate zavise od toga gde i u kojoj državnoj ustanovi rade”, poručila je Brnabić za skupštinskom govornicom.

Gradićemo državni data centar u Kragujevcu, konačno ćemo napraviti socijalne karte za ugrožene građane, regulativom ćemo obuhvatiti i sezonske radnike u građevini, turizmu, ugostiteljstvu, u oblasti pomoći u kući, a ne samo u poljoprivredi.

Ana Brnabić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Kad smo već kod poljoprivrede, pod kapu ovog resora potpašće i – prehrambena industrija, i to kroz promenu Zakona o ministastvima. Uz poljoprivredu u fokusu će biti i kulturne industrije, turizam, ekologija, energetika, rudarstvo,ali i veštačka inteligencija, kao sektori važi za dalji privredni rast.

Po pitanju energetike, investiraće se u infrastukturu, u podizanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija štetnih gasova i efekta staklene bašte, uložiće se u sisteme za navodnjavanje, elektrifikaciju polja, automatsku protivgradnu zaštitu, subvencije za obnovu mehanizacije i kupovinu nove opreme, osnovaćemo i Institut veštačke inteligencije.

“Cilj nam je da pozicioniramo našu zemlju kao lidera regiona u razvoju veštačke inteligencije”, rekla je Brnabić i dodala da je sve to moguće u 2021. godini.

“Bajati” infrastrukturni projekti

Kada je reč o infrastrukturi, kako ističe Goran Radosavljević – Brnabić se hvali sa 320 kilometara izgrađenih auto-puteva.

“Za većinu te infrastrukture finansijski dogovori i projektovanje završeno je pre 2012. godine. Oni suštinski osim puta Miloš Veliki  ništa novo nisu završili. započeli su neke nove projekte, prema Tirani, Sarajevu, kroz Frušku goru, Moravski koridor, ali su najavljene cene toliko velike po kilometru toliko velike da bih zaista voleo da vidim studije isplativosti za njihovu izgradnju”, navodi Goran Radosavljević.

O potrebi uvođenja socijalnih karata govori se već dve decenije.

“Socijalna pomoć u Srbiji je neefikasna zbog nepostojanja pravih socijalnih karata. Sa njima bi socijalna politika bila bolje targetirana, a digitalizacija uveliko oakšava njihovo uvođenje”, naveo je Radosavljević. On smatra da su najave u vezi sa veštačkom inteligencijom – interesantne. Kako ističe – time bismo mogli da preskočimo određene korake i dostignemo prosečan evropski standard.

“Ali, na žalost sve priče o digitalizaciji u Srbiji praćene su nekim aferama gde poslove na tenderima dobijaju firme u vlasništvu rođaka, braće…”, ukazuje Radosavljević.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar