Od dolaska na vlast, naprednjaci insistiraju na tome da bi država još 2012. bankrotirala da oni nisu preuzeli kormilo i fiskalnom konsolidacijom spasili javne finansije. Neretko podsećaju na zakonsku odredbu po kojoj javni dug ne bi smeo da bude veći od 45 od sto bruto domaćeg proizvoda, a da ga je bivša vlast povećala na 80 odsto BDP-a i da je zbog toga neko trebalo krivično da odgovara, te da aktuelna vlast prvi put smanjuje javni dug. Sva je prilika da se ovaj narativ uspešno primio kod biračkog tela, jer da nije, pitam se da li bi penzioneri pristali da im država, kroz retroaktivno smanjenje penzija, otme više od 600 miliona evra, počinje svoju analizu za najnoviji NIN profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić.
Za analizu učinka aktuelne i bi vše vlasti na polju javnih finansija valjalo bi podsetiti zaboravne da je prethodna vlast nasledila raspalu državu, uništenu sankcijama, kriminalom i ratovima i da su se tokom njenog mandata desila dva snažna recesiona eksterna šoka – 2008. svetska finansijska kriza i 2009. kriza suverenog duga u evrozoni. A i u periodu sadašnje vlasti su se, takođe, desila dva snažna spoljna recesiona šoka – 2020. je izbila pandemija virusa korona, a 2022. rat u Ukrajini, koji je za posledicu imao uzlet cena energenata i rasplamsavanje inflacije.
Javni dug nastaje kada su prihodi države manji od njenih rashoda. Budžetski deficit prethodne vlasti od 2001. do 2012. iznosio je u proseku 1,9 odsto BDP-a godišnje, dok je ova vlast od 2012. do 2022. pravila za preko šezdeset odsto veći minus u državnoj kasi od 3,1 odsto BDP-a, a toliki bi bio i ako se u računicu uključe projektovani budžetski defi cit za ovu i narednu godinu.
Takođe, za vreme prethodne vlasti, budžet je bio u suficitu dva puta – 2004. i 2005, dok je za manda ta ove vlasti u plusu bio tri puta – 2017, 2018. i 2019. To, međutim, nije nimalo smetalo ministru finansija Siniši Malom da u januaru 2020, na Pinku izjavi da je „budžet u suficitu četvrtu godinu zaredom, što se nije dogodilo nikada u istoriji“. Zapravo i nije. Na stranu što je za samo tri godine, od početka 2020. do kraja 2022. ukupni deficit budžeta dostigao 998 milijardi dinara ili 8,5 milijardi evra, a i ove godine se očekuje minus u državnoj kasi od 1,9 milijardi evra. I dok vlast ubeđuje građane da su javne finansije zemlje u odličnom stanju i da ima novca za sve, rashodi drža ve samo u poslednje četiri godine za čak 10,4 milijarde evra premašili su prihode budžeta.
Za vreme prethodne vlasti, do tada najveći, rekordni deficit od 5,6 odsto BDP-a zabeležen je 2012. No, pošto je vladu Mirka Cvetkovića u julu te godine nasledila vlada Ivice Dačića, odgovornost za taj deficit mora se raspodeliti na ravne časti sa sadašnjom vlašću. Opet, u vreme dva snažna recesiona šoka, 2008. i 2009. deficit budžeta Srbije nije prešao 3,8 odsto BDP-a. S druge strane, u vreme aktuelne vlasti 2020, u godini izbijanja pandemije virusa korona, deficit je dostigao rekordnih 8,3 odsto BDP-a ili 3,9 milijardi evra.
Kao lice u ogledalu kretanja deficita budžeta, može se sagledati kretanje javnog duga. Prethodna vlast je u 2000. nasledila javni dug od 191,4 odsto BDP-a i već u prvoj godini vladavine ga je prepolovila na 92,5 odsto BDP-a. U proseku, u periodu od 2001. do 2012. javni dug je iznosio 47,3 odsto BDP-a i – ne računajući prvi deo vladavine, koji je bio fokusiran na stabilizaciju javnih finansija – rekordan nivo dostiže 2012, kada je iznosio 52,9 odsto BDP-a. Ipak, i u ovom slučaju se mora uzeti u obzir da je prethodna vlast bila na položaju do jula 2012. kada je javni dug iznosio 15,5 milijardi evra, odnosno oko 47 odsto BDP-a. U periodu od 2012. do avgusta 2023. javni dug u proseku iznosi 58 odsto BDP-a i rekorde dostiže nakon što su preduzete mere fiskalne konsolidacije – na kraju 2015. bio je 70 odsto, a godinu dana kasnije 67,7 odsto BDP-a.
Pri tome u članu 27 Zakona o budžetskom sistemu, koji stupa na snagu 2025, doslovno se propisuje da „ukoliko je dug sektora države između 45 i 55 odsto BDP-a fiskalni deficit iznosi najviše 1,5 odsto BDP-a.“ A nedavno usvojenim rebalansom budžeta za ovu godinu, planiran je fiskalni deficit od 2,8 odsto BDP-a, skoro duplo veći od budućeg dozvoljenog maksimuma. Očito je da se o ovom novom fiskalnom pravilu nije mnogo mislilo ni kada je pravljen budžet za narednu godinu, u kojem je planiran minus od 2,2 odsto BDP-a.
Takođe, otrežnjujući je i pogled na kretanje apsolutnog iznosa javnog duga. Prethodna vlast je nasledila javni dug od 14,2 milijarde evra i do kraja svog mandata, do jula 2012, povećala ga je za 1,3 milijarde evra ili za 9,2 odsto, na 15,5 milijardi evra. S druge strane, sadašnja vlast je od jula 2012. do avgusta ove godine zatečeni javni dug povećala za 19,7 milijardi, na 35,2 milijarde evra.
U tom periodu dug je povećan 127 procenata, 15 puta više nego u periodu od 2001. do jula 2012. U ovoj fazi se posebno izdvajaju dva ciklusa ubrzanog rasta javnog duga. Tokom prvog, od jula 2012. do kraja 2015, u periodu učvršćivanja aktuelne vlasti, dug je povećan za skoro 10 milijardi evra, a drugi, koji može da se okarakteriše kao period nastojanja da se sačuva vlast, započeo je 2018. i još traje, a za tih pet i po godina javni dug dodatno je povećan za više od 12 milijardi evra.
Ne manje važno, Fiskalni savet opominje da u narednoj godini Srbija mora da se zaduži pod nepovoljnim uslovima za dodatnih 6,5 milijardi evra – 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita i približno 4,8 milijarde evra za otplatu dela dugova koji dospevaju na naplatu – kao i to da je budžetom predviđeno zaduživanje od 9,3 milijarde evra. Za ovaj budžet je ministar finansija Mali izjavio da je razvojni i da je „jedna mala Srbija ekonomski mnogo stabilnija od mnogo jačih i većih zemalja“ i da je njegova „poruka građanima Srbije da su javne finansije izuzetno stabilne i da je javni dug pod apsolutnom kontrolom“.
U svakom slučaju, dinamičan rast javnog duga znači i rast državnih rashoda za otplatu obaveza po osnovu kamata za ranije pozajmljeni novac. U budžetima za ovu i narednu godinu samo za te namene planirano je više od 1,2 milijarde evra, ili skoro dva odsto BDP-a. Obaveze po osnovu kamata sada su značajno veće nego pre više od jedne decenije. Poređenja radi, trošak kamata 2013. bio je 89,3 milijarde dinara, a za sledeću godinu za te namene planirano je 148,8 milijardi dinara.
Mnogi zanemaruju činjenicu da sam udeo u BDP-u ne govori dovoljno o tome da li je javni dug održiv ili nije. Na primer, na kraju prošle godine udeo javnog duga u BDP-u u 11 bivših tranzicionih zemalja centralne i istočne Evrope, koje su danas članice EU, bio je u proseku 48,8 odsto BDP-a, dakle mnogo niži od 55,1 odsto, koliko je bio u Srbiji. Pojedinačno posmatrano, veći udeo javnog duga u BDP-u od Srbije imale su četiri zemlje, Mađarska, Slovenija, Hrvatska i Slovačka, dok ih je
sedam imalo manji dug od Srbije – Poljska, Rumunija, Češka, Letonija, Litvanija, Bugarska i Estonija. Poređenja radi, u Estoniji je javni dug bio 18,8 odsto, tri puta niži nego u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ:
Za procenu o održivosti javnog duga neophodna je i informacija o troškovima zaduživanja. U supro tnom neko bi mogao pogrešno da zaključi da je Belgija, čiji je javni dug prošle godine iznosio 104,3 odsto BDP-a i bio skoro duplo veći od Srbije, u ozbiljnom dužničkom problemu. Ipak, to je daleko od istine, jer je u proseku lane prosečna kamatna stopa na belgijski javni dug iznosila svega 1,4 odsto (prosečna kamatna stopa dobija se tako što se udeo troškova za kamate u BDP-u po deli sa udelom javnog duga u BDP-u).
Srbiju je, ipak, primerenije poredi ti sa zemljama centralne i istočne Evrope, nego sa Belgijom, ali i u tom slučaju brojke ne idu nama u prilog. Iako i među tih 11 zemalja postoje upadljive razlike, u proseku je ka matna stopa na javni dug svih zemalja tog regiona bila dva odsto, značajno manja od 2,7 odsto, kolika je bila cena srpskog javnog duga. Tri od ovih zemalja lane su se nepovoljnije zaduživale od Srbije – Mađarska uz kamatu od 3,8 odsto, Rumunija 3,2 i Poljska tri odsto.
Iako je u Hrvatskoj, Sloveniji i Slovačkoj udeo javnog duga u BDP-u (od 57,8 do 72,3 odsto) veći nego u Srbiji, to ne znači da su njihove javne finansije ugroženije od srpskih, jer je prosečna kamatna stopa na njihov dug značajno niža – u Hrvatskoj 2,1 odsto, Slovačkoj 1,7 i Sloveniji 1,5 odsto. A Fiskalni savet upozorava da „aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest-sedam procenata (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom sto pom od osam-devet odsto)“. Uz to, u analizi Fiskalnog saveta se navodi da su „troškovi novog zaduživanja porasli za sve evropske zemlje, ali Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama“.
U svetlu tog upozorenja, važno je naglasiti da dužnička zamka nastupa kada troškovi za otplatu kamatnih obaveza rastu značajno brže od nominalnog BDP-a. U našem slučaju, ove divergencije su zabrinjavajuće. Od 2011. do 2022, naime, nominalni BDP Srbije kumulativno je porastao za 96,3 odsto, dok su troškovi za otplatu kamata porasli skoro duplo brže – za 161,5 odsto. Ukoliko u obzir uzmemo i projektovani rast nominalnog BDP-a i troškova za kamate u 2023. i 2024, ovaj odnos se ne menja – od 2011. do kraja 2024. nominalni BDP će kumulativno porasti 143,6 odsto, a troškovi za otplatu kamata 269,2 procenta.
Da bi slika stanja javnih finansija bila potpunija, mora se imati u vidu da je zbog visoke inflacije nominalni BDP Srbije precenjen, pa je samim tim i udeo javnog duga u godišnjoj proizvodnji potcenjen. Dodatno, dug je potcenjen i zbog precenjenog dinara pa je apsolutni nivo duga, izražen u evrima, niži nego što bi bio da je devizni kurs realan.
Ekonomska teorija, naime, kaže da bi realni devizni kurs trebalo da odslikava različite kupovne moći valuta kako bi ekonomski agregati bili uporedivi. Realni devizni kurs se određuje na osnovu pariteta kupovne moći (purchasing power parity) tako da valute imaju podjednaku kupovnu moć.
Primera radi, ako ista korpa dobara i usluga u evrozoni košta 100 evra, a u Srbiji 14.000 dinara, devizni kurs na osnovu pariteta kupovne moći bi trebalo da bude 140 dinara za jedan evro. Da bi se izračunao realni devizni kurs potrebno je uzeti u obzir razlike u inflaciji između posmatranih zemalja. S obzirom na to da je, na primer, 2022. inflacija u evrozoni iznosila 9,2 odsto, a Srbiji 15,1 odsto, dinar je u toj godini trebalo da oslabi za razliku u stopi inflacije, konkretno za 5,9 odsto.
Na grafikonu su predstavljeni realni devizni kursevi za evro i američki dolar u periodu od 2012. do 2023. S obzirom na to da bi, uz uvažavanje razlika između niže stope inflacije u evrozoni i više u Srbiji u prethodnih 12 i po godina, realni devizni kurs evra trebalo da bude 141,7 dinara, a da je ovih dana zvanični srednji kurs evra 117,2 dinara, to znači da je dinar trenutno precenjen za 21 odsto. Ili je toliko evro potcenjen.
Sa američkim dolarom situacija je potpuno obrnuta, jer bi realni devizni kurs dolara trebalo da bude 101,8 dinara, dok je krajem prošle nedelje njegov zvanični srednji kurs bio 109,6 dinara. Drugim rečima, dolar je precenjen ili dinar potcenjen za 7,1 odsto.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u avgustu ove godine javni dug Srbije bio je 35,2 milijarde evra, od čega je 58,4 odsto denominovano u evrima, a 13,5 odsto u dolarima. Pošto je dinar u odnosu na evro precenjen za 21 odsto, to u praksi znači da bi primenom realnog deviznog kursa deo našeg javnog duga nominovanog u toj valuti automatski porastao za 4,32 milijarde evra, sa 20,55 na 24,87 milijardi evra. S druge strane, pošto je, prema realnom deviznom kursu, dinar u odnosu na dolar potcenjen za 7,1 odsto, to u praksi znači da bi na osnovu realnog deviznog kursa javni dug u dolarima, koji je trenutno 5,1 milijardu dolara ili 4,8 milijardi evra trebalo da bude niži za 362 miliona dolara ili 341 milion evra.
Sve u svemu, u neto iznosu, uz realni devizni kurs, naš javni dug bi preko noći porastao za 3,98 milijardi evra i u avgustu ove godine dostigao 39,2 milijarde evra, odnosno 56,6 odsto BDP-a.
Za kraj, povodom tvrdnji aktuelne vlasti da nas je prethodna vlast dovela do ivice bankrota, valja se podsetiti nekih članova druge vlade Mirka Marjanovića, od 24. marta 1998. do 25. oktobra 2000, koja nam je ostavila javni dug do 191,4 odsto BDP-a. U njoj je Tomislav Nikolić, prvi predsednik SNS-a i bivši predsednik Srbije bio potpredsednik, aktuelna guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković bila je ministarka za ekonomsku i vlasničku transformaciju, sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić bio je ministar za informisanje, a potpredsednica odlazeće vlade i ministarka kulture Maja Gojković i tada je bila ministarka, samo bez portfelja.
BONUS VIDEO Ima li razloga za brigu? Javni dug Srbije uvećan za više od 20 milijardi evra
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare