0
Otkupljivači pečuraka u Srbiji više ne uzimaju lisičarke, kojih su ove godine, u odnosu na prošlu, šume bile prepune posle obilnih junskih kiša. Kada su početkom maja krenule da niču, imale su cenu od čak 1. 200 dinara po kilogramu. Sada se prodaju za 100 dinara. Ali, većina je i prestala da ih otkupljuje. Vrganja, koji donosi najbolju zaradu beračima i kojeg ima u šumama u Srbiji, ove godine ima jako malo.
Iako se mislilo da će kišni junski dani, doneti izoblilje pečuraka, ipak se priroda ponovo poigrala sa željama berača.
Od nekoliko jestivih vrsti koje se rastu u Srbiji, i koje mogu da se prodaju, izdvojile su se samo lisičarke.
Goran Kostić, berač iz Kraljeva, kaže da pečurke sada sakuplja za svoje potrebe.
„Više ih ne prodajemo, niko ih neće, toliko je lisičarki, a i veoma su teške zbog kiše, pa se nikome ne isplati da ih uzima. Neke će ići u salamuru, tj. kao zimnica u tegle, a druge u zamrzivač. One koje su zakiseljene u teglama, mogu da se jedu kao zasebna salata ili prilog uz jelo, dok se od ovih koje stavljamo u zamrzivač, najčešće prave pite ili se zasebno prže“, kaže Goran.
Pročitajte još:
On kaže da je krajem maja lisičarka bila na ceni, i da je tada ko je nalazio mogao i da zaradi. A onda su krenule kiše, i oborile im cenu. Sada može da ih proda jedva za 100 dinara po kiloghramu.
Sa prestankom padavina, polako nestaju i lisičarke u šumama, koje se najčešće javljaju sve do početka jula.
Paralelno sa njihovom sezonom branja, trebalo bi da krenu i vrganji, koji su nešto jeftiniji, ali mogu da se prodaju sveži ili sušeni.
„Prošle godine su otkupljivači za kilogram prvoklasnog vrganja nudili oko 400 dinara, dok su druga i treća klasa jeftiniji oko 250. A bilo ga je u izobilju. Mislim da će ove godine on biti na ceni. Ko ga bude nalazio, moći će da računa na zaradu. Najisplativije je sušiti vrganj i čekati povoljnu cenu. Otkupljivači su prošlog leta za kilogram prve klase suvog vrganja nudili do 5.000 dinara, dok je druga klasa oko 2.500. Mislim da će on ove godine biti daleko skuplji“, kaže Goran.
Iako deluje lako i primamljivo, branje pečuraka nije ni malo lak posao. Ustajanje u ranu zoru, hod po šumi, budna pažnja i traženje ovog skrivenog šumskog blaga, kako ga mnogi zovu.
Sakupljanje gljiva je najaktuelnije u grabovim i cerovim šumama. Mnogi berači gljive ne prodaju već ih zamrzavaju, suše ili pasterizuju za domaće potrebe.
Ova vrsta pečurke izuzetno popularna kod gurmana, a s vremena na vreme može biti i tržišna gljiva, najverovatnije zbog svog ljutog ukusa. Ovog leta ih je u šumama Srbije bilo poprilično. Veoma je masovna, pa kada joj je prava sezona, kao ove godine, moguće je puniti njome džakove.
Sprema se na najjednostavniji način. Sirova ispečena na plotni, prethodno nauljena i posoljena. Svakako da zbog svoje masovnosti i robusnosti rasta, te činjenici da je veoma retko napadnuta crvima interesantna, valjalo poraditi na receptima adekvatnim za njenu pripremu.
BONUS VIDEO: Zelena pupavka među najotrovnijim pečurkama, simptomi – povraćanje, slabost…
