1
Vlast najavljuje rast plata, penzija, minimalca, svakodnevno se hvali najmanjim privrednim padom u Evropi. A, šta to znači za građane Srbije? Koliki će zaista biti uticaj pandemije korone na naš standard koji već uveliko kaska za evropskim, i to u situaciji kada građani sve teže žive i podnose ekonomske posledice zdravstvene krize? Da li nam je baš toliko dobro?
Radimo, u proseku, za 58.513 dinara, a mesečno za život trošimo 73.849 dinara. Toliko novca iznosi, statistički rečeno, prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo, u kojoj osim hrane i računa za komunalije, malo novca pretekne za bilo šta drugo.
To najbolje znaju oni kojima je i republički prosek u vidu zarade – nedostižan cilj. U ništa boljoj situaciji nisu ni penzioneri koji u Srbiji, u proseku, primaju 27.764 dinara. A više od 320.000 njih snalazi se sa upola manjim iznosom, od koga namiruju sve račune i egzistencijalne potrebe.
U Srbiji, prema statističkim podacima, polovina zaposlenih zarađuje do najviše 45.000 dinara, dok polovina prebacuje ovaj iznos.
Isplativije je, a tako je već godinama, raditi u javnom sektoru – konkretno plata iz državne kase je za celih sto evra veća nego kod privatnika – 66.492 dinara, naspram 55.081 dinar u privatnom sektoru.
Najteže je onima koji rade kod preduzetnika – njihov „prosek“ je polovina zvaničnog proseka.
Na žalost, ima i onih koji su još manje plaćeni.
To su oni „nevidljivi“ i za državu i za sve statistike – svi oni koji rade na crno, takozvani „neformalno zaposleni“ kojih u Srbiji ima oko 190.000.
To su svi majstori koji rade neprijavljeno, svi oni koji se izdržavaju držeći privatne časove, oni koji čiste tuđe stanove i svi ostali koji rade ne ostvarujući ni dana staža, niti bilo šta drugo od socijalnih i radnih prava, poput bolovanja. Osim što rade za nižu platu od onih zvanično zaposlenih, kad ostanu bez ovog posla, ne mogu čak ni da računaju da pomoć, odnosno naknadu za nezaposlene, koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji je 73.849 dinara, a minimalna 37.934,63 dinara.
Šta, konkretno može da se pokrije ovom korpom, vidi se iz ove grafike Ministarstva trgovine.
Najviše ide na – hranu. Tako, statistički, tročlano domaćinstvo za ishranu izdvaja mesečno 27.812 dinara.
Na komunalije i ostale račune trošimo 14.719 dinara, sedam hiljada na duvan i alkoholna pića. Na održavanje domaćinstva dajemo tri hiljade dinara, na transport 5.626 dinara, na rekreaciju i kulturu 4.343 dinara, a na obrazovanje celih 482,33 dinara!
Statistički gledano, za jedan kilogram kafe moramo da radimo tri sata i 26 minuta.
Za litar mleka – 15 minuta, za litar jogurta 18 minuta, za kilogram limuna 43 minuta.
Za kilogram svinjskog mesa, s kostima, prosečan radnik u Srbiji treba da radi jedan sat i 21 minut.
Prosečna plata u Srbiji je 58.513 dinara, što je oko 497 evra.
Po tome smo ubedljivo najmanje plaćeni.
U Hrvatskoj je prosečna plata 886 evra, u Crnoj Gori 524 evra, u Sloveniji 1.175 evra , dok je prosečna plata u Rumuniji oko 1.100 evra (bruto!). U Mađarskoj je ovaj iznos 1.096 evra.
Iako su prosečne zarade više u ovim državama, cene hrane ne razlikuju se mnogo u odnosu na one u Srbiji.
Po iznosu minimalne zarade Srbija takođe kaska za Evropom.
Najnovije povećanje minimalca, dovelo je garantovanu zarado do iznosa od 32.126 dinara, što je oko 273 evra.
U bruto iznosu, to bi bilo 43.504 (oko 366 evra po trenutnom kurusu – “bruto 1”) dinara koje se isplaćuju na račun radnika, a zajedno sa doprinosima i porezima koje plaća poslodavac, ukupan bruto bio bi oko 50.965 dinara (434 evra – “bruto 2”)
Iako je praksa Evropske unije je da svoje minimalce iskazuje kao – bruto zaradu, one su svakako veće od onoga što je radnicima zakonom zagarantovano u Srbiji.
Najniže minimalne zarade u Evropi, prema podacima Eurostata, imaju Albanija – 209,10 evra, Crna Gora – 331,22 evra, pa Srbija.
U sredini su države poput Poljske – 583,48 evra, Estonije – 584 evra, Mađarske – 451,5 evra, Rumunije – 460,7 evra.
Hrvatska danas ima minimalac od 536,6 evra.
U vrhu, bez konkurenta, je – Luksemburg, sa minimalcem od 2.141,99 evra, što je gotovo šest srpskih “bruto 1” minimalaca.
U samom vrhu je i Irska – 1.706,9 evra, Holandija 1.680 evra, Belgija – 1625,7 evra. Potom Velika Britanija – 1.583,3 evra, Francuska i Nemačka sa nešto više od 1.500 evra.
Španija je na nivou od 1.108,33 evra, dok Slovenija ima nešto ispod ovog nivoa – 940,58 evra.
Građani Srbije, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije trenutno otplaćuju 11.177 milijardi dinara kredta, što je oko 10 milijardi evra. To, dalje, znači da smo „po glavi“ bankama dužni 1.442 evra – od novorođenčeta, do penzionera.
Svaki građanin Crne Gore u proseku bankama duguje 2.237 evra.
Slovenci, pak, imaju mali kreditni dug po glavi stanovnika – 1.329 evra.
Hrvati duguju 2.423 evra, ali Rumuni su među rekorderima po visini duga, u pozitivnom smislu – svega 523 evra.
Pojedini dostupni podaci za Mađarsku pokazuju da je dug po kreditima stanovništva u toj zemlji oko 972 miliona forinti, što je manje od tri milijarde evra. Podeljeno sa brojem stanovnika dobija se iznos od nepunih 280 evra po glavi…
Prosečna penzija u Srbiji je svega 27.764 dinara. To je jedva oko 236 evra.
Prema zvaničnoj statistici Fonda PIO, čak 103.598 penzionera u Srbiji mesečno prima manje od 10.000 dinara. Još 223.055 prima penzije do najviše 15.000 dinara mesečno, dok ih još više od pola miliona (559.551 penzioner) ima primanja do najviše 25.000 dinara. Na ovo treba dodati još 123.884 najstarijih sugrađana koji žive sa mesečnim primanjima do 28.082 dinara.
To čini ukupno 1.010.088 građana koji su Srbiji žive sa mesečnim primanjima manjim od 28.082 dinara.
Na žalost, to ujedno predstavlja i većinu naših najstarijih građana, s obzirom da penziju prima ukupno njih 1,69 miliona.
Prosečna starost automobila u Evropskoj uniji je 10,8 godina, dok je u Srbiji, prema posednjim dostupnim podacima Saobraćajnog fakulteta 17,1 godinu.
Na 1.000 stanovnika EU, vozi se 610 automobila.
Kako pokazuju podaci Evropske asocijacije proizvođača automobila, kombija, kamiona i autobusa, najviše vozila „po glavi“ ima Luksemburg – 774, a najmanje Rumunija i Litvanija – manje od 400 po glavi stanovnika.
U Srbiji ima oko dva miliona registrovanih automobila, na blizu sedam miliona stanovnika. To znači da na hiljadu stanovnika imamo oko 660 automobila, doduše starijih od evropskog proseka.
Registrovana vozila u susednoj Crnoj Gori su u proseku proizvedena 2003. godine. To znači da je prosečna starost automobila u Crnoj Gori slična kao i u Srbiji – oko 17 godina.
Prema podacima Slovenačke centralne banke, u toj zemlji 80,4 odsto domaćinstava ima automobil, prosečne vrednosti oko 3.000 evra.
Poređenja radi, prosečna vrednost vozila na nivou Evropske unije je 7.000 evra, dok automobile poseduje 75,7 odsto domaćinstava.
Najmlađe automobile u Evropi voze Britanci – u proseku su stari osam godina. Slede Švajcarci – 8,6 godina.
Bliže srpskom proseku su Grčka – 15,7 godina, koliko su stara vozila i u Mađarskoj.
U Rumuniji su 16,3 godine stara vozila, dok je prosek u susednoj Hrvatskoj 12,6 godina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
