0
Za sistem međugeneracijske solidarnosti, na kojoj počiva i naš penzioni sistem, često se smatra da je ekonomski neefikasan, što nije tačno. To je najmanje loš sistem koji možemo imati u uslovima međugeneracijskog starenja, kaže za InfoBiz Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, navodeći primer Australije - jedine razvijene zemlje bez ovakvog javnog penzijskog sistema, gde je svaka treća stara osoba u riziku od siromaštva.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta je, gostujući u InfoBizu govorio o penzionom sistemu u Srbiji – da li je on pravedan, šta određuje kolike će penzije imati građani Srbije, kakva je budućnost sadašnjeg modela koji se zasniva na međugeneracijskoj solidarnosti.
„Naš penzijski sistem se, baš kao i sistemi svih najrazvijenijih zemalja, zasniva na međugeneracijskoj solidarnosti. To znači da radnici plaćaju doprinose i iz njih se isplaćuju penzije ostarelim radnicima koji su se penzionisali“, navodi Altiparmakov.
Da bi taj sistem ekonomski funkcionisao, neophodno je, navodi on – međugeneracijsko razumevanje.
„U široj javnosti se misli da je taj sistem ekonomski neefikasan. To nije tačno. Taj sistem je najbolji ili, ako hoćete – najmanje loš koji možemo imati u uslovima međugeneracijskog starenja“, navodi on.
Australija je, ističe, jedina razvijena zemlja koja nema javni sistem međugeneracijske solidarnosti.
„Od svih OECD razvijenih zemalja u Australiji je najveća stopa rizika od siromaštva najstarijih – svaka treća stara osoba je u riziku od siromaštva upravo zbog nepostojanja ovakvog sistema. U Srbiji je ta stopa značajno niža, pa je u riziku od siromaštva svaki peti ostareli građanin“, naveo je Altiparmakov.
U Srbiji, ističe, ima 1,7 miliona penzionera. Zaposlenih je, kada se uračunaju i poljoprivrednici – 2,7 miliona. Bez poljoprivrednika, kada bi se posmatrao samo broj ljudi sa ugovorom o radu, broj zaposlenih je oko 2,2 miliona.
Na komentar da demografski trendovi ne ohrabruju, sagovornik N1 potvrđuje da ne ohrabruju, ali ni da nisu sami po sebi ni nešto tragični.
„U Srbiji se rađa manje dece kao i u drugim evropskim zemljama. Zato što imamo manje dece, imaćemo i manje radnika. Druga stvar je dobra – imamo duži životni vek, ali to opet znači da ćemo morati duže da radimo. Demografski trendovi su takvi da postepeno mora da se povećava starosna dob za penzije“, navodi Altiparmakov.
Ovakav javni sistem će postojati i dalje ali će iznosi, kako navodi, biti nešto skromniji te postoji potreba da radnici sa prosečnim i iznadprosečnim primanjima dodatno štede za starost.
Na pitanje koliko je održiv sistem gde će zaposleni morati da ispune dva uslova za penziju: da ostvare staž od 40 godina i navršenih 65 godina života, Altiparmakov odgovara: „Ne morate nužno da ispunjavate ta oba uslova“.
„Veliki broj građana ode u penziju sa navršenih 65 godina života, ali nema 40 godina staža. Tada je penzija umanjena zato što nemate radni staž. Ovakav penzijski sistem osigurava da ne budete siromašni u starosti, da imate pristojan standard. Ne tera vas da ispunjavate oba uslova, ali zarad pravičnosti – mora da postoji ta simetrija“, zaključuje Nikola Altiparmakov.
