Građani Srbije žele da rade za platu od 1.000 evra, pokazalo je ovogodišnje istraživanje sprovedeno na Regionalnom sajmu zapošljavanja, a to je za 140 evra veća željena zarada nego što su se građani u istom istraživanju izjasnili prošle godine i čak 270 evra veća u odnosu na trenutnu prosečnu srpsku platu. Prema rečima sagovornika “Nove”, sa zaradom od hiljadu evra moglo bi pristojno da se živi, ali će do kraja sledeće godine za veliku većinu građana u Srbiji biti nedostižna.
Na Regionalnom sajmu zapošljavanja istraživanje je sprovelo pet najvećih sajtova za zapošljavanje u regionu, a među pitanjima o stanju na tržištu rada, kao najznačajnije, izdvojilo se ono o željenoj plati koju kandidati očekuju od budućeg poslodavca, saopštio je Infostud, jedan od sajtova koji je realizovao istraživanje.
Kandidati iz Srbije, odgovorili su da je 1.000 evra zarada koju bi želeli da primaju.
Zanimljivo je da su na istom istraživanju koje je sprovedeno i prošle godine ispitanici odgovorili da je njihova željena plata 860 evra. Dakle, razlika za godinu je dana je 140 evra.
Ova razlika, zapravo pokazuje da su srpski radnici svesni inflacije i da u realnosti sada ne mogu da kupe istu količinu robe za 860 evra, koliko su to mogli prošle godine, objašnjavaju naši sagovornici.
“Statistika je jedno, a realni život sasvim drugo”
Istraživanje Infostuda pokazalo je da građani Srbije koji su na Sajmu zapošljavanja bili u potrazi za poslom, žele da rade za platu od 1.000 evra “sad i odmah”, a ne da čekaju da prosečna plata u Srbiji dostigne taj iznos.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavio je da će već tokom 2025. godine, prosečna plata biti 1.000 evra.
Da je to u realnosti izvodljivo smatra i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić
“Plata će 2025. najverovatnije biti 1.000 evra, ali zbog fiksnog kursa evra i inflacije, realna kupovna moć će opasti. Odnosno, te 2025. godine, za 1.000 evra ćemo verovatno moći manje robe da kupimo, nego što to možemo danas 2023.”, kaže Savić.
Kada je u pitanju “željena plata” ispitanika ovog istraživanja, on navodi da je to pokazatelj da građani ne moraju da se razumeju u ekonomske termine poput inflacionih očekivanja, ali da u realnom životu “sve dobro znaju”.
Objašnjava i da se to odlično vidi na primeru da su prošle godine priželjkivali platu od 860, a ove 1.000 evra.
“Baš taj podatak je zgodna informacija za ljude koji su u Vladi Srbije, da sagledaju šta građani misle o inflaciji, inflacionim očekivanjima i kretanjima. Na prošlogodišnjih 860 evra, ispitanici su otprlike dodali povećanje od 16-17 odsto za željenu platu od 1.000 evra. Ljudi su, grubo rečeno, duplirali inflaciju. Ona je sad oko 8 odsto, ali su građani uračunali inflaciju i na to dodali još malo. Ljudi to vrlo dobro razumeju, ne moraju da računaju, ali osećaju po novčaniku i znaju koliko potroše kada odu u prodavnicu”, rekao je Savić.
Prema njegovim rečima i iskustvu koje je stekao kao savetnik u brojnim sindikatima u državnim i privatnim firmama, najveći broj zaposlenih u Srbiji radi za platu koja se, kako kaže, dobija sabiranjem minimalca i još 20 odsto od toga.
Napominje i da je zvanična prosečna zarada od 86.000 nedostižna za veliki broj zaposlenih, pa ukazuje da je “statistika jedno, a realni život sasvim drugo”.
“Ljudi su u ovu željenu platu ukalkulisali i inflaciona očekivanja i tačno izračunali da sa platom od 1.000 evra, možda nekako mogu da žive pristojno ili manje pristojno”, ocenio je on.
Agatonović: Ljudi žele da rade za “normalnu” platu
O istraživanju sprovedenom na Sajmu zapošljavanja, Mateja Agatonović iz Nove ekonomije kaže da je priželjkivana plata od 1.000, nešto što ljudi smatraju da je “normalna plata”.
“Pre godinu dana, očekivana plata je bila 100.000 dinara (860 evra), ali za tu sumu sada može osetno manje da se kupi, pa je zaposleni verovatno ne smatraju dovoljnom za ‘normalan’ život, premda mnogi žive sa manjim platama. Medijalna zarada je oko 66.000 dinara, dakle, do tog iznosa polovina zaposlenih u Srbiji ima platu i za mnoge je 1.000 evra nedosanjan san. Mi smo tokom većeg dela godine u Srbiji imali stagnaciju realnih plata, a to je, rast plata minus inflacija”, naveo je Agatonović.
U istom istraživanju građani su odgovarali i na pitanje da li su u ovoj godini od svojih poslodavaca dobili povišicu ili korekciju zarade zbog inflacije. Svaki peti ispitanik je odgovorio da je imao povišicu, a samo 11 odsto je dobilo korekciju usled inflacije.
“Polovina ispitanika u istom istraživanju navodi da nisu dobili povišicu ove godine, niti da je očekuju. To znači da je njihov standard realno manji, barem za iznos inflacije, koja je prošle godine bila preko 15 odsto, a ove je usporila i za sada je na 8,5 odsto. Upravo za toliko je manja njihova kupovna moć, a slika je još tužnija kad malo razbijemo inflaciju, pa vidimo da su najviše poskupeli hrana i energenti, dakle stvari od kojih ljudi ne mogu da se odreknu, osim kroz smanjenu potrošnju”, kaže on.
Agatonović na kraju navodi i da je ovo istraživanje pokazalo da ljudi “strahuju od inflacije”.
Glavni indikator za to je, kako kaže, činjenica da je pitanje o željenoj zaradi, ove godine izbilo na prvo mesto koje radnici gledaju kod budućeg poslodavca, dok su tokom prošlogodišnjeg istraživanja, gađanima bili najvažniji međuljudski odnosi koji vladaju kod potencijalnog poslodavca.
BONUS VIDEO: Profesor Jovančević: Moja plata i tri puta manja u odnosu na 2010. godinu, ova vlast ne haje za napredak društva
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare