1
Tona peleta u Srbiji je za 130 evra skuplja nego u Austriji, dok je cena kubnog metra ogrevnog drveta duplo viša. Kada se uporede ove cene osnovno pitanje je ko građane Srbije "dere" i naplaćuje astronomske cene. Sagovornici "Nove" kažu da je krivaca nekoliko, ali da je glavni zapravo država.
Već mesecima unazad, cene ogreva u Srbiji samo rastu. Pelet je dostigao cifru od od 360 do 410 evra po toni. Doduše, u ovom trenutku ga je nemoguće kupiti, jer ga gotovo nigde i nema. S druge strane ,stvari stoje sasvim drugačije u Austriji, gde pelet košta 280 evra po toni. Skoro pa duplo jeftinije nego u Srbiji.
Treba napomenuti da je prosečna plata u Austriji 1.500, a u Srbiji nešto više od 600 evra.
Ista situacija je i kada se uporede cene ogrevnog drveta. U Srbiji za kubni metar treba izdvojiti od 50 do čak 100 evra. U Austriji to košta oko 50 evra.
Ekonomista Goran Radosavljević kaže da ne postoji samo jedan krivac za visoke cene, ali da je jedno sigurno – cene u Srbiji nisu realne.
„Mi imamo jednog monopolistu u trgovini električnom energijom, jednog u trgovini gasom, a jedino tržište koje je liberalizovano je tržište naftnih derivata – a ništa bolja situacija nije ni na tržištu peleta“, kaže za „Novu“ ekonomista dr Goran Radosavljević.
Naš sagovornik podseća da je najveći deo drveta koje se koristi za prozvodnju peleta u rukama države – javnog preduzeća „Srbijašume“.
„Naravno, biomasa za proizvodnju peleta postoji i kod privatnika, ali su njihove šume uglavnom u lošem stanju, tako da najveći deo pripada državi“, kaže Radosavljević.
On objašnjava da su građani bili u prilici da čuju različita objašnjenja o tome zbog čega je cena peleta sve viša i viša, ali da ključ problema leži u tome što na tržištu gotovo da nema konkurencije kada je u pitanju nabavka biomase za proizvodnju.
Prema njegovim rečima, na cene je uticalo to što su proizvođači, usled pritisaka zbog opšteg rasta cena i inflacije, odlučili da cene podignu, jer se vode time da, ako su poskupeli naftni derivati, oni mogu da podignu cene ogreva. Međutim, takva pretpostavka je bez prevelikog osnova.
Proizvođači su kao izgovor za rast cena iskoristili poskupljenje naftnih derivata. Činjenica je da su oni poskupeli i u Austriji ali cena peleta nije dostigla brojku kao u Srbiji.
„Rast cena naftnih derivata nije sigurno u toj meri uticao na rast cena kubika drva ili peleta, to je nerealno, pogotovo ako cene uporedite sa cenama u regionu ili, u ovom slučaju Austrijom”, kaže Radosavljević.
Kao glavnog krivca za situaciju na tržištu Zoran Drakulić, vlasnik firme za proizvodnju peleta „Bioenergy Point“, nedavno je označio Srbijašume. Rekao je da njihov dug prema njegovoj kompaniji iznosi 41.000 kubnih metara drva za proizvodnju peleta, te da su upravo Srbijašume krive za previsoke cene ove vrste ogreva.
„Srbijašume su nelegalno potpisale ugovore sa većim brojem ‘firmi’, koje ne posluju u drvnoj industriji, da ga dobijaju po zvaničnim cenama od 4.160 dinara po kubnom metru, a proizvođačima peleta preprodaju po cenama i do 9.000 dinara“, rekao je on.
Kako je naveo, JP Srbijašume trebalo je, prema ugovoru, da kompaniji „Beionergy Point“ isporuči 11 kamiona drveta za proizvodnju dnevno, ali su dostavljali dva ili tri kamiona.
Odgovor na pitanje zbog čega su cene ogreva u Srbiji sve više, što se ne može reći za, u ovom slučaju, Austriju, od Srbijašuma redakcija „Nove“ nije dobila odgovor.
Da je to postao unosan biznis, postalo je jasno kada je otkriveno da je jedna od najvećih fabrika za proizvodnju peleta u Srbiji, Sperou iz Varvarina, u vlasništvu porodice Slobodana Tešića, finansijera SNS-a i trgovca oružjem na crnoj listi SAD.
Prema pisanju NIN-a, upravo fabrika Tešića proizvodi više od 12 odsto godišnjih potreba Srbije.
BONUS VIDEO Pelet najtraženiji, drva najjeftinija
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
