Oči u oči: Šta će frilenseri tražiti danas u Vladi Srbije

Biznis 18. jan. 202107:11 > 07:40
Podeli:
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Momentalna obustava slanja poreskih rešenja, poziva i opomena uslov je bez koga frilenseri neće pregovarati sa državom o svom statusu. To je, uz pregovore, jedan od dva zahteva kojim je Udruženje radnika na internetu prošlog oktobra započelo svoju borbu za pravedno oporezivanje. "Razrezani" iznosi idu do čak 80 odsto svega što su prihodovali u proteklih pet godina i razlog su što su frilenseri rešenje potražili prvo kroz predaju zahteva nadležnima, a potom i protestujući na ulici. Upravo tokom velikog protesta održanog u subotu, 16. januara, iz kabineta premijerke stigao je - poziv za pregovore.

Za jednim stolom danas će se, tačno u 15 časova, naći predstavnici frilensera i Vlade Srbije.

Udruženje radnika na internetu, posle gotovo tromesečne borbe, izdejstvovalo je pregovore sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave Draganom Marković, o svom statusu i ogromnim, neplativim dugovanjima.

Suština njihove borbe je da žele da plate porez, ali fer i pravedan, bez retroaktivnog obračuna i naplate obaveza koje nisu mogli da koriste. Zato su pozivali na pregovore i pravdu potražili u protestima.

Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu za Nova.rs ne navodi mnogo detalja o sastanku koji sledi.

„Za nas je najvažnije da se odmah obustavi slanje poziva, rešenja i opomena frilenserima iz Poreske uprave i tek potom možemo da pregovaramo. Takođe, očekujem da se prvo reši pitanje retroaktivnog obračuna i naplate poreza i doprinosa. Na tome ćemo insisitirati“, rekao je Pogačar i istakao da će više detalja imati posle sastanka sa predstavnicima Vlade Srbije.

Pogačar je, gostujući u jutarnjem programu na televiziji NOVA S, podsetio da frilenseri dobijaju rešenja da plate poreze i doprinose za PIO i zdravstvo pet godina unazad, što sa kamatom dostiže i 80 odsto prihoda.

„Retroaktivna naplata poreza bez bilo kakvih prava, samo sa obavezama – ne dolazi u obzir“, poručio je Pogačar.

On je istakao da te iznose nijedan frilenser ne može da plati, niti bi, kako je rekao, trebalo to da učini po zakonu iz 2001. godine kada skoro niko nije radio preko interneta.

„Naplata naših obaveza treba da počne od onoga trenutka kada krene i primena novog zakona”, ukazao je Pogačar.

Podsetimo, frilenseri, kako je istakla Katarina Pavlović, pravnica Udruženja radnika na internetu, predlažu donošenje neke vrste leks specijalisa – posebnog zakona, kako bi se izašlo iz sadašnjih problema oko oporezivanja frilensera, kao i izmenu Zakona o radu iz koga je samozapošljavanje izbačeno 2014. godine, a kako bi bolje definisao status frilensera.

Miran Pogačar nedavno je za Nova.rs naveo da je do sada njihovim članovima uručeno oko 40 poreskih rešenja.

„Računamo da je oko 2.000 poziva uručeno od Nove godine do sada, a koji će uskoro, u roku od mesec, dva – postati rešenja.  Kada je reč o prinudnoj naplati – stigle su dve opomene pred prinudnu naplatu. Nadam se da ih neće biti. Ako bude prinudne naplate, preduzećemo, kao i do sada, konkretne akcije kao što smo perduzeli prošli put i u roku od dva dana organizovali protest“, rekao je Miran Pogačar, najavljujući današnji protest.

I Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Poreske uprave – upravo posle saznanja da su frilenseri dobili poziv da retroaktivno prijave i plate porez za nekoliko prethodnih godina. Zoran Pašalić je potvrdio da su se toj instituciji obraćali građani koji treba da „odjednom plate velike poreze za nekoliko godina unazad na prihode iz inostranstva koje ostvaruju kroz honorarni rad u oblasti IT usluga, grafičkog dizajna, držanja časova stranih jezika„.

Frilenseri nisu samo programeri i oni koji mesečno zarađuju velike sume novca. Među njima ima i nastavnika stranih jezika koji mesečno prihoduju od 300 do 500 dolara, što je čak i manje od prosečne srpske plate.

Mnogi od njih su se, kao što je Nova.rs već pisala, uredno javljali poreskim vlastima, raspitivali se šta i koliko treba da plate, ali su redom dobijali odgovore da „ne postoji njihova šifra“ za oporezivanje ili, da su im „prihodi smešni“ za oporezivanje, kao i da „treba da plate samo godišnji porez ako im prihod premaši određeni limit“, što su neki uredno plaćali.

Ni to im nije pomoglo da ih poreznici ne proglase za utajivače poreza i razrežu – milionske iznose duga, poput slučaja Vladimira Ilića, koji se bavi gejming industrijom. On je, tokom četiri godine, zaradio osam miliona dinara, uredno se javio poreskim vlastima, uredno platio godišnji porez na dohodak građana koji premašuju određeni iznos prihoda, da bi mu nedavno stiglo novo poresko rešenje sa navedenim dugom od čak – šest miliona dinara!

 

* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar