0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je postigao sporazum sa privremenim vlastima u Prištini o dvogodišnjem stend-baj aranžmanu (SBA), vrednom oko 100 miliona evra, kao i o aranžmanu u okviru Fonda za otpornost i održivost (RSF), od oko 78 miliona evra.
Očekuje se da će SBA biti preventivna mera koja će obezbediti likvidnost u slučaju da se ostvare rizici, uključujući one koji proističu iz tekućeg rata Rusije u Ukrajini, navodi se na veb stranici MMF-a.
RSF će obezbediti pristupačno finansiranje za podršku napora tzv. Kosova za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje istima, za proizvodnju zelenije električne energije i dugoročne izglede za rast.
Očekuje se da RSF sa tzv. Kosovom, koji je prvi u Evropi, biti katalizator za druga finansiranja vezana za klimatske promene.
PROČITAJTE JOŠ
Pregovori MMF-a sa Prištinom održani su od 8. marta do 14. aprila, a obuhvatili su makroekonomsku politiku, energetski sektor, agendu reformi, politiku ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja istima, kao i moguću podršku MMF-a.
„Novi aranžmani će ublažiti rizike i podržati napore Kosova da ojača kapacitete za očuvanje makroekonomske stabilnosti, zatvori praznine u politici i omogući zeleniji rast“, izjavio je šef pregovaračkog tima MMF-a Gabrijel di Bela.
Prema njegovim podacima, realni BDP tzv. Kosova porastao za 3,5 odsto u 2022. godini, dok je inflacija prešla 11 odsto.
Di Bela predviđa da će se privredni rast tzv. Kosova u 2023. godini biti od četiri do pet procenata.
On je upozorio da bi u slučaju ponovnog rasta cena tzv. Kosovo, kao neto uvoznik hrane i energije, suočilo sa nižim rastom privrede i višom inflacijom.
Ključni elementi ovih aranžmana su, prema saopštenju MMF-a, fiskalno upravljanje, finansijska stabilnost, reagovanja na strukturalne izazove, kao i energetska i klimatska strategija.
Fiskalno upravljanje podrazumeva jačanje poreske administracije, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i daljem jačanje fiskalne transparentnosti.
Deo vezan za finansijsko upravljanje odnosi se pre svega na jačanje Centralne banke tzv. Kosova, dok reagovanje na strukturalne izazove podrazumeva odstranjivanje nedostataka u infrastrukturi, upravljanju, javnim ulaganjima, kao i jačanje poslovanja javnih preduzeća.
Energetska i klimatska strategija predviđa niz mera koje ublažavaju posledice klimatskih promena, zaključuje se u saopštenju MMF-a.
BONUS VIDEO GOST: Mateja Agatonović – Nova ekonomija
