Mišković opet u trci za kupovinu "Sava Centra"

Za razliku od prodaje dela poslovnog prostora "Beograđanke", koje je bilo organizovano kao javno nadmetanje, novog vlasnika "Sava Centra" grad Beograd pokušaće da pronađe prikupljanjem pismenih ponuda - koje će, kako je navedeno u pozivu, biti javno otvorene.Ovo je prvi put da grad pokušava da proda "Centar Sava" - prethodna dva puta kada je nuđen na tržištu, ideja je bila da se napravi javno - privatno partnerstvo, odnosno da privatni kapital "pripomogne" Beogradu oko ulaganja u zdanje koje je vidno oronulo i zahteva obimnu rekonstrukciju.I dok je 2017. godine procena tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog bila da privatni partner treba da uloži najmanje 20 miliona evra, početkom 2019. gradske vlasti računale su da bi privatni partner trebalo da uloži između 25 i 30 miliona evra u taj kongresni centar.

Između te dve procene, propali su direktni pregovori sa "Delta Holdingom", jedinom kompanijom koja je javno izražavala zainteresovanost za "Centar Sava".Danas, od budućeg vlasnika se, osim najmanje 27,4 miliona evra na ime cene, traži još 50 miliona evra ulaganja."Delta Holding", ipak, ne odustaje i zainteresovan je, kako nam je rekla menadžer komunikacija u toj kompaniji Tanja Vasojević, za kupovinu i obnovu zdanja koje, kako naglašava ima nesumnjiv poslovni, ali i istorijski značaj.

Istorijska ili biznis vrednost

Interesantno je da se u javnosti nije razvila šira rasprava o tome treba li uopšte prodavati objekte poput "Centra Sava" ili delova "Beograđanke", pa su trenutno aktivisti i političari glasniji od biznis zajednice, kada je reč o ovoj temi."Uzrok problema je nedomaćinsko upravljanje i godine zanemarivanja ulaganja u i investiranja u reprezentativne objekte poput Beograđanke i Sava Centra, i u njihovo održavanje.Ono što mi sada možemo da vidimo je posledica posmatranja ovih objekata kao partijskog plena koji služi za izvlačenje javnih resursa i njihovo prebacivanje u privatne džepove", kaže za Nova.rs aktivista Inicijative "Ne davimo Beograd" Dobrica Veselinović, koji je hteo lično da prati licitaciju za poslovni prostor u "Beograđanki".

Posle niza peripetija, uspeo je da uđe na "javno" nadmetanje samo da bi video da nije došao niko, uključujući i članove komisije čiji je zadatak bio da konstatuju da nema zainteresovanih kupaca.Kada je reč o "Centru Sava", podseća da je Gradski zavod za veštačenje vrednost toga objekta procenio na 106 miliona evra, da bi početna cena sada bila određena na 27,4 miliona evra."Stav 'Ne davimo Beograd' je da objekte poput 'Centra Sava' ili 'Beograđanke' ne treba prodavati, jer njihova vrednost nije samo tržišna, već i simbolička. U njemu je nastao Pokret nesvrstanih, održani su brojni koncerti, skupovi koji su oplemenili ljude. Smatramo da treba ponuditi drugačiji način upravljanja i otvoriti mogućnost da se u takvim objektima dešavaju različiti javni programi", kaže Veselinović.

Prodaja ne mora da znači brisanje istorije

U pozivu za prikupljanje ponuda za "Centar Sava" naznačeno je da je objekat pod "prethodnom zaštitom" kao kulturno dobro, što, prema tumačenju Grada, znači da ne sme da promeni namenu, odnosno da mora da ostane objekat za kongresni turizam, a da prometna i nepokretna umetnička dela koja se nalaze u objektu nisu na prodaju.U "Delta Holdingu", takođe, kažu da je kombinacija istorijske i "biznis" vrednosti upravo ono zbog čega su i zainteresovani za "Centar Sava"."Ovaj prepoznatljivi kongresni centar, usudiću se da kažem – u celoj Evropi, u potpunosti se uklapa u naš biznis model. Sava Centar ima idealnu lokaciju – u blizini autoputa i aerodroma, velikih gradskih saobraćajnica, a pored je naše Crowne Plaza-e, u blizini mesta gde gradimo našu novu poslovnu zgradu – 'Delta House', a podsetiću vas, u blizini je mesta gde želimo da izgradimo još jedan veliki hotel", kaže Tanja Vasojević iz "Delta Holdinga".

Kada je reč o "istorijsko - sentimentalnom" aspektu, Vasojević naglašava da i u biznis odlukama ima mesta za to."Bilo bi nam veoma drago da imamo priliku da sačuvamo jedan ovako značajan kulturno-istorijski objekat, koji je kroz određene decenije imao veliku ulogu ali i posećenost, što je rezultiralo tradicijom koju bismo da sačuvamo od zaborava ali i obnovimo za 21. vek", kaže Vasojević za Nova.rs***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram