Minić: Cilj Vlade je dobar, sve zavisi od velikih rashoda

Nacrt Fiskalne strategije Srbije za period 2022. do 2024. godine predviđa načelno dobre ciljeve fiskalne politike u srednjem roku, ali je važno da planirane mere budu sprovedene, ocenio je nedavno u svojoj analizi Fiskalni savet, piše N1. Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta ističe da su ciljevi Vlade donekle ambiciozni, jer je planirano oštro smanjenje fiskalnog deficita, smanjenje javnog duga posle dve fiskalno izazovne godine sa sedam odsto u ovoj na jedan odsto u 2024. godini."Deo tog prilagođavanja bi trebalo da dođe automatski kad isteknu ove privremene mere koje je vlada propisala za pomoć privredi i stanovništvu. U tom kontekstu je to ostvarljiv cilj, pod pretpostavkom da se preostali planovi dosledno sprovode“, istakao je Minić dodajući da misli na planove za najveće rahode – plate u javnom sektoru, penzije i investicije.Kada je reč o penzijama sistemsko rešenje, podseća – postoji.„To je usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli – prema trenutnim projekcijama to je rast od 5,5 do šest odsto godišnje, što je nešto manje od predviđenog rasta BDP i ekonomski je opravdano. Za plate je planiran rast od oko četiri odsto godišnje i to je, takaođe, manje od predviđenog nominalnog rasta BDP. Međutim, problematično je iz ugla plata to što ovakve planove vidimo iz godine u godinu i oni se po pravilu – nisu ostvarivali“, naveo je Minić.On je istakao da postoje najave da bi mogle da uslede povišice ako bi privredni rast bio veći od šest odsto. Tako bi se već u ovoj godini mogao probiti planirani srednjoročni okvir.„Drugi znak za uzbunu je što ovaj nacrt podseća na prethodnu Fiskalnu strategiju – ista je planirana putanja deficita, plata, penzija , a već se u aprilu odustalo i rebalansom deficit povećan sa tri na sedam odsto BDP i stara Fiskalna strategija je prestala na važi“, ukazuje Minić.Ad hok odluke mogle bi, kako smatra, da ugroze i kredibilitet ovog novog dokumenta.„Pad javnog duga je ostvarljiv, ako bi se Vlada držala plana deficita. Ohrabruje što imamo zahtev za novim aranžmanom MMF i iskustvo kazuje da kvantitativne ciljeve ispunimo, ali možda je veće pitanje da li ćemo ih ispuniti kvalitativno – da držimo pod kontrolom plate, da povećamo javne investicije koliko je predviđeno, da penzije slede švajcarsku formulu. To najviše zavisi od političke volje. Jer, za penzije imamo sistemsko rešenje, ali se ono za plate još čeka“, ukazao je Minić.Na pitanje da li je održiv plan da se na javne investicije utroši šest odsto BDP, Minić podseća da je to povećano izdvajanje u odnosu na prethodni period.https://www.youtube.com/watch?v=udmbkstKN10Ne znamo koji su projekti„Potrebno nam je poboljšanje kvaliteta infrastrukture, ali i podsticaj privrednom rastu, jer smo imali i ovu krizu. Sporno je što nemamo informacije o sektorskoj strukturi investicija i što ne znamo koji su to projekti. Ako računamo i ovu godinu, reč je o oko 15 milijardi evra za investicije do kraja 2024. godine, što je dovoljno da se reše neki od krupnih problema koje Srbija ima – od slabo razvijene komunalne infrastrukture što je u vezi sa zaštitom životne sredine do železničke infranstrukture“, navodi on.Na jesen će Vlada, ističe, morati da donese revidiranu stragegiju.„I onda ćemo znati ima li pravih razvojnih projekata ili će to biti nešto poput ogromnog izdvajanja za vojsku kao prethodnih godina“, naveo je Slobodan Minić.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram