Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u Srbiji u novembru 2023. godine iznosio je 3,6 odsto, dok je kumulativni međugodišnji porast u periodu januar-novembar iznosio 2,6 odsto, ali bez povećanja proizvodnje u prerađivačkom sektoru mogu se očekivati znatno skromnije stope rasta ukupne industrije, navedeno je u januarskom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
„U novembru 2023. godine, nakon tri meseca kontinuiranog međugodišnjeg rasta, izostao je pozitivan doprinos sektora rudarstva, gde je proizvodnja bila niža u odnosu na isti mesec 2022. godine za 0,02 odsto. Istovremeno, sektor prerađivačke industrije je uvećan za 2,5 odsto, a sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 10,3 odsto“, navedeno je u MAT.
Dodaje se da je za jedanaest meseci 2023. godine međugodišnjem rastu ukupne industrijske proizvodnje od 2,7 odsto, kumulativno posmatrano, doprinela najvećim delom proizvodnja električne energije, sa 2,13 procentnih poena.
Sledi sektor prerađivačke industrije sa 0,4 procentna poena, dok je učinak sektora rudarstva skromniji – 0,14 procentnih poena.
Pročitajte još
„Kada se sektorska dinamika proizvodnje meri tekućim trendom, poput ukupne proizvodnje, stiče se utisak da su sva ta tri sektora u stagnaciji ili blizu nje. U sektoru rudarstva, uz neznatne oscilacije, sličan nivo proizvodnje se održava još od prvog tromesečja 2022. godine. Iz tog razloga je i rast ovog sektora u 2023. bio najniži“, navedeno je u MAT.
Stagnantan trend u proizvodnji prerađivačkog sektora, kako je istaknuto, trajao je u prvih devet meseci 2023. godine. Dodaje se da iako još nije tako ubedljivo, tom trendu teži i proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.
„Kratkoročno oživljavanje prerađivačkog sektora u okolnostima izrazite dekonjunkture evrozone malo je verovatno. Pozitivan preokret trenda, u drugoj polovini 2024. je moguć ukoliko bi se pokrenula masovnija proizvodnja potpuno novog modela Fiat Panda u Kragujevcu. Ali o tom ne treba govoriti sada, već kada bude vreme. Do tada treba voditi tešku borbu da se održi dosadašnji nivo proizvodnje“, ukazali su saradnici MAT.
Međugodišnji pad fizičkog obima proizvodnje u oktobru u evrozoni, kako je navedeno, dostigao je 6,6 odsto, pa je od marta 2023, kada je prvi put zabeležen međugodišnji pad, dekonjunktura sve snažnija.
Problemi u evrozoni su, dodaje se, kompleksniji u prerađivačkom sektoru, gde je međugodišnji pad veći od sedam odsto, a pritom se uvećava broj evropskih zemalja sa dvocifrenim padom proizvodnje. Kretanja unutar prerađivačke industrije pokazuju da nema stabilnog trenda i da su mesečni skokovi, uglavnom incidentnog karaktera i nepredvidivi.
Pročitajte još
Vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije je, međugodišnje posmatrano, smanjena u novembru 2023. godine, osmi mesec zaredom. U odnosu na novembar 2022. vrednost razmene je smanjena za 2,1 odsto. ; Robni izvoz, izražen u evrima za jedanaest meseci 2023. vredeo je 26,4 milijarde evra, tako da je moguće da će na nivou cele godine prihodi od robnog izvoza dostići 29 milijardi evra ili 42 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a pre deset godina ukupan robni izvoz Srbije vredeo je 11 milijardi evra, što je bilo 30 odsto BDP.
Međugodišnja inflacija je u Srbiji u novembru 2023. godine smanjena je na osam odsto, dok je mesečna inflacija povećana isključivo pod dejstvom privremenih faktora.
U oktobru i novembru 2023. u Srbiji je registrovana mesečna inflacija od 0,3 odsto i 0,5 odsto i međugodišnja inflacija od 8,5 odsto i osam odsto.
BONUS VIDEO Milojko Arsić o rastu BDP-a i inflaciji u narednoj godini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar