MAT: Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu nastavila da pada

„U avgustu nije nastavljena tendencija opšteg potonuća iz jula, ali nije došlo ni do oporavka, već je zadržana tendencija opadanja industrijske proizvodnje“, ocenili su stručnjaci tog ekonomskog mesečnika.Dodaje se da obim industrijske proizvodnje u avgustu 2022. u odnosu na avgust prethodne godine beleži rast u 14 oblasti čije je učešće u strukturi ukupne industrijske proizvodnje 40 odsto i pad kod 15 oblasti koje u strukturi ukupne industrijske proizvodnje čine udeo od, takođe 40 odsto.Najveći međugodišnji pad u avgustu, po 10 i više procenata imale su proizvodnja osnovnih metala, hemijska industrija i prerada drveta. U svim oblastima je, kako je navedeno, desezonirani pad u avgustu bio izuzetan i zašao je duboko u zonu ispod proseka prethodne godine.U spoljnotrgovinskoj razmeni, za razliku od jula u kome je rast izvoza premašio rast uvoza, u avgustu je međugodišnja stopa rasta uvoza vraćena na nivo iz juna i ponovo je premašila stopu rasta izvoza.Visok porast uvoznih cena pojačan je i nastojanjem da se uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće nestašice, pre svega energenata na svetskom tržištu.Inflacija je u avgustu 2022. povećana i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U julu i avgustu 2022. registrovana je mesečna inflacija od jedan i 1,2 odsto, a međugodišnja inflacija u istim mesecima 12,8 odsto i 13,2 odsto.Međugodišnja inflacija je i u julu i u avgustu 2022. bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji, ali i manja u Srbiji nego u deset članica EU. U julu i avgustu 2022. Ona je u Srbiji iznosila 12,5 odsto i 12,8 odsto, a 9,8 odsto i 10,1 odsto u EU.U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju u julu imale su Hrvatska (12,7 odsto), Slovačka (12,8 odsto), Rumunija (13 odsto), Poljska (14,2 odsto), Mađarska (14,7 odsto), Bugarska (14,9 odsto), Češka (17,3 odsto), Litvanija (20,9 odsto), Letonija (21,3 odsto), i Estonija (23,2 odsto).Veću međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu su imali Rumunija (13,3 odsto), Slovačka (13,4 odsto), Holandija (13,7 odsto), Poljska (14,8 odsto) Bugarska (15 odsto), Češka (17,1 odsto), Mađarska (18,6 odsto), Litvanija (21,1 odsto), Letonija (21,4 odsto), i Estonija (25,2 odsto).Urednik časopisa MAT Ivan Nikolić u autorskom tekstu o aktuelnostima u ekonomskoj politici u svetu naveo je da je usklađivanje plata sa rastom cena i dalje umereno.„Stoga je i koloplet inflacija-plate, kao bitan generator uporne inflacije iz 70-ih, uprkos ubranoj transformaciji političkog spektra na zapadu malo verovatan“, ocenio je Nikolić.Poslednjih godina u Evropi, kako je naveo, rast troškova rada znatno zaostaje za rastom vrednosti prometa u industriji, a jedino je u Mađarskoj nešto drugačija slika i to zbog prošlogodišnjeg naglog uvećanja minimalne mesečnen neto zarade.Ta mera je, prema njegovim rečima, doneta u predizbornoj atmosferi u cilju ublažavanja negativnih efekata rastuće inflacije.U Srbiji su u periodu januar-jun 2022. u odnosu na isti period prethodne godine ukupni troškovi rada prerađivačke industrije nominalno za 7,2 odsto sporije rasli u odnosu na prometovanu vrednost kompanija tog sektora.„U predpandemijskom periodu, u prvom polugođu 2019. godine, relativno zaostajanje uvećanja troškova zarada je još izraženije, 15,1 odsto i to ukazuje i da utvrđena minimalna cena rada koja će od 1. januara 2023. u Srbiji iznositi 230 dinara po satu ili 40.020 dinara mesečno, što je rast od 14,3 odsto, ne ugrožava rentabilnost poslovanja“, naveo je Nikolić.BONUS VIDEO -Posledice rata i auto-industrija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=posledicerataiautoindustrija-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3218082"]