Srpski BDP možda i nije toliko loše, stigao do 4,3 odsto

Analitičari MAT (Makroekonomske analize i prognoze) ukazali su da je tokom marta rast BDP Srbije dodatno ubrzan na oko 5,3 odsto.Kada je reč o evropskim ekonomijama, iz MAT ukazuju da će veće rashode država generisati neplanirani troškovi za tekuću nabavku energije i izgradnju alternativne energetske infrastrukture koja bi smanjila zavisnost od Rusije, uz rast troškova za odbranu."Na prihodnoj strani, usporavanje privredne aktivnosti za sada dopunjuje inflatorni porez, ali to ne može biti trajnije rešenje. Povrh toga, fiskalne izglede kvari nagli rast prinosa na državne hartije od vrednosti, odnosno cena zaduživanja", istakli su autori analize."Nema više jeftinog novca, niti će ga narednih godina biti. Deficiti će se mnogo teže finansirati. Iz tog razloga sada nije realno očekivati fiskalne podsticaje kakve smo imali tokom pandemije koronavirusa", zaključili su analitičari MAT, uz upozorenje da je fiskalni prostor za takvu reakciju bitno manji.Navode i da se, u uslovima inflatornih pritisaka, koji se beleže od sredine 2021, trend rasta kamatnih stopa neposredno odražava na rast prinosa na državne hartije od vrednosti, te da je prinos na 10-godišnje referentne obveznice evropskih država početkom maja 2022. već dostigao ili premašio nivo od pre pet godina."Izdašna politika državne pomoći i podsticaja u prvoj godini pandemije, poput garancija za kredite i moratorijuma, zajedno sa kapitalnim olakšicama, sprečila je krizu likvidnosti i solventnosti, trajnu štetu na proizvodnim kapacitetima i masovno otpuštanje radnika. Međutim, povećala je zaduženost, a novi dug uvek znači manje prostora za investicije korporativnog sektora", ukazali su iz MAT.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram