11
Ako nastavimo da loše upravljamo energetskim sektorom na dosadašnji način, za pet godina uvozićemo struju više nego sada, slažu se gosti emisije N1 direktno profesor FEFA Goran Radosavljević i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić. "Neophodna nam je brza strategija ili ćemo imati ozbiljna ograničenja za privredni rast", kaže Radosavljević. "Mislim da je u pitanju šira problematika - kako se upravlja javnim resursima i kako se troši novac građana. To je ključni razlog zbog čega imamo niže stope privrednog rasta i nemamo normalan, uređen sistem", naglasio je Šoškić.
Da li su dve velike državne firme postale rizik za javne finansije? Klize li Elektroprivreda Srbije i Telekom, svako na svoj način, ka situaciji da će biti opterećenje za državnu kasu, samim tim i za sve građane Srbije.
„Mi smo se sa EPS-om kockali i došli smo do toga da ne znamo šta sve može da se desi. Da su me pre šest mesici pitali da li je energetski sistem stabilan, ja bih rekao da jeste. Sada to već ne bih mogao da kažem. U međuvremenu su cene na tržištu otisle na preko 360 evra po megavatsatu, nešto su sada niže. Ako nastavimo da uvozimo struju, možemo da izračunamo koliki će gubitak biti“, rekao je Radosavljević.
Kako kaže, bliže se izbori i vlast pokušava da napravi neki modus – kako da izađe iz krize a da ne pravi toliko velike gubitke.
„Pošto će gubitaka svakako biti. S druge strane, gleda da ne uguši privredu, barem dok ne prođu izbori. Podeliće gibitke i EPS i privreda, država će da preuzme gubitke i na sebe. Ide se u pravcu koji je loš, a u kratkom roku nema nekog spektakularnog izlaza i to je ono što je najgore“, mišljenja je Radosavljević.
Profesor Šoškić podseća da je Fiskalni savet već duže vreme upozoravao na potencijalne probleme u nekim javnim preduzećima.
„I tu se, čini mi se, često pominju EPS i Srbijagas. Mislim da je u pitanju šira problematika – kako se upravlja javnim resursima i kako se troši novac građana. To je ključni razlog zbog čega imamo niže stope privrednog rasta i nemamo normalan, uređen sistem. Priča se o korporatizaciji javnog sektora, da se izaberu profesionalni menadžeri, ne po partijskoj pripadnosti, da budu plaćeni i da odgovaraju za performanse preduzeća. I da se očekuje visok nivo transparentnosti prema vladi ali i prema javnosti. Ovako imamo da se nedovoljno zna o poslovanjima tih preduzeća, da se iznenađujemo gubicima, a imamo dokaze nestručnog rukovođenja“, izjavio je Šoškić.
Na pitanje da li je v.d.direktora EPS-a Grčić jedini krivac, Šoškić kaže – ne.
„Ne, ako mene pitate krivac je sistem, sistem omogućava da nedovoljno kompetentni ljudi dodju na mesta odlučivanja i da se nalaze na toj poziciji samo zato što pokazuju političku lojalnost političkoj partiji“, kaže.
A drugi problem je što se državna svojina ne tretira kao državna. „Već kao partijska ili svojina tih pojedinaca, a ona je vlasništvo svih nas. S te tačke gledišta moraju da budu ljudi koji će da štite tu imovinu. Mi to nemamo. Mnoge zemlje imaju sisteme da državne kompanije mogu da budu uspešne, posluju godinama uspešno“, dodaje.
Radosavljević podseća da je resorna ministarka izašla u javnost s projekcijama koliko će poslednja kriza sa električnom energijom da nas košta.
„Ona je rekla da ćemo izgubiti jednu reverzibilnu hidrocentralu, to su ozbiljna sredstva, to će istopiti sve profite EPS-a i tu nije odgovoran samo direktor već čitav sistem koji ga je tu doveo“, kazao je.
Direktor Telekoma Vladimir Lučić tvrdio je pre mesec dana da Telekom Srbija beleži prihod od 1,2 milijarde evra, a profit veći od 100 miliona evra, što je duplo više nego prošle godine. A da li ono posluje kako treba?
„Možete da ocenite prema rezultatima. Ja ću dati dva primera – 2017. i 2020, ne znamo 2021. šta se dešava – imamo rast zaduženja s 48 na 160 i nešto milijardi neto duga kompanije. U ovoj godini je otišlo na rekordnih 200, bila su neka zaduženja, dug se triplirao. Istovremeno je profit pao s 14 milijardi na četiri milijarde od 2017 do 2020. Sve to ne pokazuje da ta kompanija ide u dobrom pravcu a uložila je milijarde“, navodi Radosavljević.
I dodaje:
„Ako me pitate da li je menadžment uspešan, ja da sam vlasnik tog preduzeća, taj menadžment ne bi ostao tamo još dugo. Tolike investicije i rast duga ne pokazuje u finansijskom smislu rezultate“.
Telekom Srbija će plaćati čak 900 odsto skuplja prava za prenos utakmica Premijer lige u periodu od 2022. do 2028. godine, u odnosu na važeći ugovor koji ima Sport klub. Reč je o ukupno 600 miliona funti (što je oko 705 miliona evra) – po sezoni 100 miliona funti.
„Meni to izgleda izuzetno skupo, lako je uporediti koliko plaćaju druge zemlje s drugim tržištima, tu mislim da se mogu podvući vrlo neracionalne poslovne odluke koje imaju drugi cilj, to smo gledali u prethodnim godinama na liniji Telekoma i kupovine televizija. Imamo i Narodnu banku koja je ušla u kupovinu obveznica Telekoma pod nemuštim opravdanjem da se to radi i u svetu,što nije tačno“, naglasio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, nema osnova za taj potez.
„Taj potez je kreirao monatarnu ekspanziju koja je podigla tražnju. Sada imamo inflatorni pritisak, kao da te stvari nisu u vezi, jesu, u vezi su. Novac je štampanjem otišao u Telekom, iz Telekoma u privatno preduzeće, a to preduzeće je povezano indikativno s političkim establišmentom. I imamo sada neke obveznice koje pitanje koliko će vredeti do ispeća“, objašnjava.
Fiskalni savet je saopštio da je u narednom periodu potrebno pet do šest milijardi evra investicija za EPS. Kako smo došli u tu poziciju?
„Mislim da su tradicionalno problemi u dva domena – nekompetentnim menadžerima i politici cena. Ako mi politikom cena pokušavamo da neki deo socijalnog troška prevalimo na neka preduzeća time što ih primoravamo da po nekim nižim cenama prodaju svoje proizvode i usluge, što je kod nas tradicija, imate situaciju da će ta preduzeća biti gurana u pravcu manje profitabilnosti“, kaže Šoškić.
Navodi i da moramo da imamo jasnu sliku o tome ko su socijalno ugroženi građani.
„I da oni dobijaju socijalnu pomoć koja može biti namenska, da napravimo moderan sistem koji će tačno da pogađa one koji su ugroženi, a ne da daje svima jeftinu struju, ili kao sada – da svi dobijaju pomoć tokom pandemije. To rasipanje koje može biti nekome politički popularno u nekom trenutku, odlaže probleme koji jednom dolaze na naplatu. Zbog toga ne treba da se hvalimo što, recimo, imamo najjeftiniju struju“, ocenio je Šoškić.
Radosavljević se slaže da cena struje treba da bude tržišna, ali…
„Ako bismo uradili ozbiljnu analizu šta ulazi u tu cenu, došli bismo do toga da ta cena i nije toliko niska. Drugo, imamo akcizu koju smo uveli, koja možda nije u ovom periodu morala da se uvede za građane. I ta neka čudna politika određivanja cene, gubici na mreži i nedostatak investicija ili loše investicije, poput bagera koji treba da radi 20 godina, a posle godinu dana je izašao iz upotrebe – tu nešto ozbiljno nije u redu i ono što je uloženo, nije kako treba“, kaže Radosavljević.
Šoškić naglašava i da je jedna od ključnih stvari u upravljanju javnim preduzećima – korupcija.
„Mi smo zemlja koja beleži pad u odnosu na prethodne vrednosti, bitno zaostajemo na lista koje se tiču percepcije korupcije i pranja novca. Po listama Tarnsparentnosti, Srbija iz godine u godinu je sve lošije kotirana“, rekao je.
Radosavljević kaže da je cela Evropa u „velikoj tranziciji“ što se tiče energije.
„Ugalj i nafta postaju manje dominantni, tranzicija ide prema struji. Investicije u proizvodnji struje će biti nešto što mi moramo da uradimo ili ćemo tu struju morati da uvozimo. Energetska bezbednost postaje ozbiljna priča. Ako nemate dovoljno energije, sve ostalo pada u vodu“, kaže.
U javnosti se spominju i nuklearne elektrane. Ali se postavlja i pitanje koliko je bezbedno graditi ih u Srbiji.
„Ne uliva poverenje, jer imamo globalno negativno iskustvo s tom energijom. Medjutim, važno je imati nove informacije, ići u korak s tehnologijom. Nova tehnologija je bitno drugačija, moguće su nuklearke u kojima je praktično nemoguće da dođe do havarije. Voleo bih da vidim debatu stručnih ljudi… Da li imamo dovoljno stručnih ljudi koji bi mogli time da se bave. A i zašto zapostavljamo investicije u nauku, u ljude i obrazovanje…. To je nešto u šta država treba da investira“, kaže Šoškić.
Radosavljević kaže da u krugu od 500 km postoje tri nuklearke.
„Ne bih bio toliko zabrinut, u krugu od 500km imate tri nuklearke, mi nemamo iskustva, ali u svetu imate tri zainteresovane strane koje bi mogle da grade u regionu, nema tu mnogo filozofije, oni bi to mogli da urade … Mislim da bi za Srbiju blo rešenje i neka regionalna nuklearka. To je veliki projekat i on da o tome sad počne da se razmišlja, neće nam obezbediti energiju do kraja ove decenije“, kazao je.
BONUS VIDEO: Najava novina NOVA za 30. decembar
