4
Od početnog šoka zbog plana o retroaktivnom porezu preko najave pobune na ulicama do kompromisa koji je stigao nenadano i konačno izmena zakona donesenih u Skupštini: borba frilensera za svoja prava u nešto više od pola godine prošla je kroz nekoliko različitih faza.
Problemi frilensera počeli su 13. oktobra prošle godine kada je Poreska uprava saopštila da je ustanovljena visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa i da su identifikovane osobe koje su propise kršile.
“Ovi prihodi ostvaruju se po osnovu pružanja raznih vrsta usluga, a najčešće su to usluge razvoja softvera, prevođenja, držanja časova stranih jezika, promocije, grafičkog dizajna i druge vrste usluga”, navedeno je u saopštenju Poreske.
Povezane vesti:
Tom prilikom su frilenseri pozvani da sami obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i „izmire svoje zakonske obaveze kako bi izbegli prekršajnu odgovornost“.
Pomenuta prekršajna odgovornost, u zavisnosti od duga koji je nastao u prethodnih pet godina, značila je kaznu do 10 godina zatvora, dok su se porezi u nekim slučajevima 80 odsto zarade.
Nezadovoljstvo onih na koje, kako su sami rekli, država „stavlja u dužničko ropstvo“više hiljada radnika na internetu okupilo ispred Skupštine Srbije. Tom prilikom su zatražili pregovore sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom u cilju konačnog rešavanja svog statusa. Već u toku protesta dobili su od šefa kabineta premijerke Ane Brnabić poziv za pregovore u Vladi.
Dva dana kasnije, prvi sastanak predstavnika Udruženja radnika na internetu i predstavnika Vlade, Ministarstva finansija i Poreske uprave. Pregovori, u toku kojih su održana još dva sastanka, prekinuti su 5. februara, nakon što frilenseri prdloge Vlade ocenili kao neprihvatljive.
Predstavnik Udruženja radnika na internteru Miran Pogačar rekao je neposredno nakon sastanka da je predlog Vlade da se u aprilu donesu izmene zakona kojima bi se normirani troškovi frilenserima povećali sa 20 na 43 odsto, otpisala kamatu i omogućio reprogram duga sa najdužim rokom od 10 godina, neprihvatljiv.
“To je minorno umanjenje. Ništa ne bi bilo otpisano. Što je katastrofa i apsolutno neprihvatljivo. Ljudi jednostavno nemaju taj novac, a obaveze koje se tiču doprinosa nisu ni u skladu sa Zakonom”, poručio je tom prilikom Pogaćar i objasnio da se radi o nezamislivo velikim iznosima, da neko ko je zarađivao 300 evra mesečno sada treba državi da plati oko 7.000 evra.
Povezane vesti:
Nakon toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući na javnom servisu 18. marta rekao da razume Vladu koja od frilensera traži da plate porez, ali da je on tražio da se to ne radi retroaktivno.
“Ja sam tražio od Vlade samo jednu stvar, da im ne naplaćuju ništa retroaktivno. Mislim da je tim ljudima potrebno omogućiti da rade, sada je jasno kakav porez treba da plate, ali nemojte da im naplaćujute nešto što nisu znali da moraju da plate, ili retroaktivno. To je bio moj savet i Malom i Brnabić”, rekao je predsednik Srbije.
Reakcija Vlade, koja je usledila nakon te izjave, pokazala je da „zahtev“ predsednika nije usvojen jer je Udruženje radnika na internetu 29. marta dobilo novu ponudu u kojoj je navedeno da će duga biti oslobođeni samo oni koji su mesečno zarađivali do 200 evra.
Kako su saopštili predstavnici frilensera, onima koji zarađuju više od toga, što je većina, poresko opterećenje bi sa prihodima progresivno raslo do enormnih razmera, kao i dug.
“To što oni nama nude je čista katastrofa. Ponuda se nije poboljšala, čak se malo pogoršala u odnosu na prethodnu. Oni govore da nam izlaze u susret, a ne da to ne čine nego nas stavljaju u još veće probleme”, rekao je Pogačar i objašnjavajući da u tom predlogu ne postoje normirani troškovi, kao neoporeziv deo, koji su u prošlom iznosili od 20 do 50 hiljada.
Dan nakon toga održan je još jedan stanak predstavnika frilensera i Vlade koji je propao.
„Tražili su bes – imaće bes“, poručio je Pogačar nakon što je tog dana izaša iz zgrade Vlade.
Nakon toga Udruženje radnika na internetu zakazalo je za 24. april veliki protest.
Međutim, Vlada Srbije je već 1. aprila poslala novi predlog, koji je odmah usvojilo Udruženje frilensera i preduzetnika, ne i u Udruženje radnika na internetu. Vlada je zatim, istog dana, taj predlog ekspresno usvojila i prosledila ga Skupštini.
Udruženje radnika na internetu je ocenilo da se usvojeni predlog za oporezivanje gotovo nimalo nije razlikovao od onog koji su odbili dva dana ranije i odlučilo da najavljeni protest održi ranije.
Frilenseri, koji su došli iz više gradova Srbije, okupili su se zatim 7. aprila na platou ispred Narodne Skupštine, gde su, spavajući u šatorima, dočekali protrest koji je održan narednog dana.
„Tražili smo pregovore, dobili smo predstavu. Zato smo besni. Svi na ulice“, poručivali su glasno radnici na iternetu tog dana u protestnoj šetnji od Skupštine do Vlade Srbije uz pauzu za zvižduke ispred Ministarstva finasija.
Udruženje radnika na internetu nije planiralo da tog dana završi borbu na ulici.
Dan pre nego što je o njihovoj sudbini trebalo da se raspravlja u Skupštini, radnici na internetu održali su performans u toku kog su vezeli ruke trakama na kojima je pisalo „poreska uprava“.
Nekoliko sati kasnije, tog 23. aprila, iz Vlade Srbije je stiglo saopštenje da je sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu postignut sporazum. Nova.rs je i od druge strane dobila potrdu. Borba je bila gotova, iako se pojavio i deo frilensera koji se sa dogovorom nije složio i istupio iz ovog udruženja.
Frilenseri nisu dobili sve što su tražili, ali su dobili značajno bolje uslove od svih koje je do tada država nudila.
Vlada je prihvatila da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43 odsto na 50 odsto, da se frilenserima, omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza.
Dug za prošlih pet godina nije otpisan, ali je njegov iznos značajno smanjen i ne odnosi se na one koji su mesečno zarađivali manje 32.000 dinara.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u sredu izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zajedno sa amandmanima koji su prethodno dogovoreni sa udruženjima frilensera.
Time je dogovor i zvanično verifikovan, dok bi zakon kojim će detaljno biti uređen status radnika trebalo da bude usvojen do 1. januara sledeće godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
