Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije (UFPS) objašnjava da će se, ovim izmenama Zakona o o porezu na dohodak građana, frilensom smatrati svaki prihod od inostranih fizičkih i pravnih lica i od domaćih fizičkih lica za usluge ili rad od autorskog dela ili usluga, odnosno rada, sličnog autorskom delu, odnosno iz oblasti digitalnih usluga.

Prema ovom modelu, prijavljivanje frilensera za oporezivanje biće kvartalno, što znači da će rok za prijavu prihoda od, primer radi, prvog januara do 31. marta, biti od prvog do 30. aprila. Porez će se, po ovom modelu, plaćati najkasnije do isteka roka za prijavu za određeni kvartal, odnosno u ovom primeru, do kraja aprila.Takođe, ukoliko ovaj predlog bude usvojen, frilenseri će na onlajn platformi moći da biraju model oporezivanja za svaki kvartal, što znači da jednom odabran model oporezivanja nije stalan, već može da se menja na svaka tri meseca.Prvi od ova dva modela obračuna pogodan je za osobe sa nižim primanjima ili za one koji novac na ovaj način dobijaju povremeno. Drugi model povoljniji je za više prihode.

Model A

Po ovom modelu, neoporezivi deo zarade iznosi 96.000 dinara kvartalno, odnosno 32.000 mesečno. To znači da za niži iznos od toga, porez i doprinosi za PIO fond se ne plaćaju.Ipak, zdravstveno će biti obavezno i iznosiće minimalno oko 1.400 dinara mesečno, odnosno 4.200 kvartalno, što je 10,4 odsto, a frilenser će prvom uplatom zdravstvenog osiguranja biti osiguran narednih šest meseci.Na zarade čiji iznosi prelaze neoporezivi deo, doprinosi za PIO iznosiće 24 odsto, a porez 20.

Model B

Drugi model poseduje neoporezivi deo u fiksnom i procenutalnom iznosu, a sam porez na dohodak iznosi 10 odsto, što je poboljnije rešenje za frilensere sa višim prihodima. U ovom slučaju, neoporezivi deo iznosi 19.300 dinara mesečno, odnosno 57.900 kvartalno.Normirani troškovi, odnosno oni troškovi poslovanja koji se priznaju bez ikakvog dokaza da su napravljeni, a uz pomoć njih se dolazi do osnovice za plaćanje poreza i doprinosa, iznose 34 odsto.Prema ovom modelu, doprinosi za PIO iznosiće takođe 24 odsto na neoporezivi deo prihoda ili najmanje 7,720 dinara mesečno, odnosno 23.160 kvartalno, dok će zdravstveno osiguranje biti obračunato isto kao kod prvog modela.

Šta to znači u praksi?

Ukoliko uzmemo primer u kojem frilenser zarađuje 300 evra mesečno, to znači da je njegov kvartalni prihod oko 105.300 dinara. Prema predlogu za model A, kada se od osnovice oduzmu porezi i doprinosi, koji u ovom slučaju iznose nešto više od 8.000, profit frilensera iznosiće oko 97.000 dinara po kvartalu, računica je koju je izvelo UFPS.

S druge strane, ako osoba sa istim prihodima, od 300 evra, odabere model B, ukupni porezi biće značajno veći, oko 28.500 dinara, što čini 27 odsto prihoda, za razliku od modela A, gde ovaj procenat ne doseže ni do osam.Samim tim, frilenser koji ima prihod od 300 evra mesečno, na kraju kvartala će, ukoliko odabere drugi model, imati manji profit – oko 76.700 dinara.Kada se uporede zarade na kraju kvartala dva frilensera koji prihoduju po 1.000 evra mesečno, a koji su odabrali različite modele oporezivanja, vidi se i zbog čega je model B bolja opcija za one koji zarađuju veće količine novca.

Naime, frilenser koji je odabrao model A platiće 39,45 odsto poreza, a po modelu B 21,93 odsto.Upravo tu je i "caka" – po modelu A, porezi i doprinosi se sa povećanjem zarade smanjuju, dok se po modelu B povećavaju.Samim tim će i frilenser koji je odabrao model A na kraju kvartala imati zaradu od 212.535 dinara, dok će zarada po modelu B da iznosi oko 274.000 dinara.

Novo rešenje - dobro za frilensere

Kako za Nova.rs kaže Mina Simić iz Digitalne zajednice, ovo rešenje je dobro za frilensere."Digitalna zajednica je dosta truda uložila u rad radne grupe i veoma smo zadovoljni predlogom Ministarstva finansija", kaže Simić.Kako dalje navodi, predložene opcije su uzele u obzir i lica koja ostvaruju male i neredovne prihode, i fizička lica kojima je poslovanje preko interneta stalan izvor prihoda."Pored toga, procenti oporezivanja su manji nego kod svih drugih oblika poslovanja u Srbiji. Ono što bih istrakla kao nedostatak je to što rešenje ne podrazumeva uvećanje obima prava lica koja posluju preko interneta, i nadam se da će se u budućnosti naći više razumevanja za to", kaže Simić za naš portal.Kako ističe, prijava ostvarenog prihoda će se vršiti na kraju kvartala, što znači da će lice koje posluje preko interneta moći lako da proceni koji model mu je isplativiji na osnovu ostvarenog prihoda."Predstavnici institucija su najavili da će ceo proces biti automatizovan, što dodatno pojednostavljuje celu proceduru, tako da ne vidim razlog da dolazi do nekih značajnih grešaka", podvukla je Simić.