0
Prava radnika u Srbiji krše se svakodnevno, a situacija je takva i kada zaposleni odlaze iz firme jer je dobio otkaz. Ogroman problem je i što mnogi zaposleni zapravo uopšte ne znaju koja su njihova prava kada ih šef obavesti da su ostali bez posla – da li već od sutra nemaju posao, šta ako nisu iskoristili ceo godišnji odmor, pa ni da li je nadređeni uopšte smeo da ih otpusti.
Praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta, u znak sećanja na velike demonstracije 1886. godine u Čikagu, kada je oko 40.000 radnika izašlo na ulice i zahtevalo čuvene “tri osmice” – po osam sati rada, odmora i kulturnog obrazovanja, s obzirom da su do tada radili i po 18 sati dnevno. Radnici su se sukobili sa jakim policijskim snagama, njih šest je ubijeno, pedesetak ranjeno, a vođe demonstracija su uhapšene – njih petoro je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju zatvorsku kaznu.
Danas, 1. maj u Srbiji jedan je od retkih dana kada su radnici “u centru pažnje”. Sindikalci organizuju različite performanse, a advokati za radno pravo imaju priliku da o medijima pričaju o problemima radničke klase. Preostalih 365 dana u godini, prava radnika brutalno se krše, otpuštaju se bez ikakvog razloga i objašnjanja, a čak ni tada, ni sami radnici zapravo ne znaju koja su njihova najosnovnija prava, poput otkaznog roka, preostalih dana godišnjeg odmora, ali ni koji su zakonski razlozi za otkaz.
Zakon o radu propisao je jasne razloge zbog kojih poslodavac sme da otpusti zaposlenog. Pre svega, to je neostvarivanje rezultata rada ili odsustvo potrebnih sposobnosti za obavljanje datog posla, a opravdani razlog za otkaz je i pravosnažna presuda za krivično delo koje je radnik počinio na radu ili u vezi sa radom. Zakon poslodavcu daje pravo da otpusti radnika koji se nije vratio na posao nakon isteka mirovanja radnog odnosa, kao i onog koji je povredio radnu obavezu koja mu je propisana opštim aktom ili Ugovorom o radu.
Naravno, razlog za otkaz je i nepoštovanje radne discipline, a to u praksi znači da će zaposleni ostati bez posla ako neopravdano odbija da izvršava svoje radne obaveze, ne dostavi potvrdu o nastupanju bolovanju ili zloupotrebi svoje pravo na bolovanje, ako dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, odbija da njegova zdravstvena sposobnost bude ocenjena (u slučaju poslova sa povećanim rizikom), ali i ako je prilikom konkurisanja za posao dao netačne podatke kji su bili ključni da baš on bude odabran na datu poziciju.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
1
Na kraju, zaposleni može da ostane bez posla i ukoliko je proglašen tehnološkim viškom ili ako mu je istekao ugovor o radu na određeno vreme.
S druge strane, zaposleni nikako ne može da dobije otkaz ako je koristio bolovanje, a isto važi i za korišćenje porodiljskog i odsustva radi nege deteta, ako služi vojni rok, učlani se u sindikat ili se požali predstavnicima sindikata ili nekog drugog organa u firmi na loš tretman koji ima. Razlozi za otkaz nisu ni članstvo u političkoj stranci, pol, nacionalna pripadnost, veroispovest, socijalni status i zapravo bilo koje lično svojstvo zaposlenog koje ni na koji način ne utiče na obavljanje posla.
Otkazni rok je period koji mora da prođe od davanja ili uručenja otkaza, pa do prestanka radnog odnosa, a koji traje od osam do 30 dana, u zavisnosti od toga kako je propisano ugovorom. Otkazni rok štiti i poslodavca, tako da u slučaju da mu radnik da otkaz, ima dovoljno vremena da pronađe novog, ali isto tako štiti i zaposlenog od toga da odjednom ostane bez posla i svih primanja, već ima vremena da pronađe novi posao.
Otkazni rok odnosi se samo na zaposlene koji su dobili otkaz jer nisu ostvarivali potrebne rezultate rada ili nisu imali odgovarajuća znanja i sposobnosti, i u tom slučaju, poslodavac apsolutno mora da poštuje otkazni rok. Međutim, ako radnik dobije otkaz jer se na radnom mestu problematično ponašao, tu ovaj period ne mora da se ispoštuje.
Naravno, poslodavac i zaposleni mogu da se dogovore da radnik ranije ode iz firme, ali to je uglavnom slučaj kada on da, a ne dobije otkaz.
Otkako je 2014. godine izmenjen zakon, neiskorišćeni dani godišnjeg odmora ne mogu da se prenesu kod novog poslodavca, te se radnici s razlogom pitaju da li će im ti dani propasti. Dane odmora radnik može da iskoristi i u otkaznom roku, s obzirom na to da i dalje ima sva prava kao i ostali zaposleni, ali je poslodavac taj koji odlučuje i koji ima diskreciono pravo da dozvoli ili ne dozvoli korišćenje godišnjeg odmora.
Ukoliko poslodavac ne odobri korišćenje godišnjeg odmora u otkaznom roku, zaposlenom onda sleduje naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ova naknada se isplaćuje u visini prosečene plate radnika po jednom danu u proteklih godinu dana kod tog poslodavca. Inače, poslodavac ovu naknadu mora da isplati najkasnije 30 dana od prestanka radnog odnosa.
BONUS VIDEO Radnici nemačkih firmi u Srbiji mogu da se žale Nemačkoj na mobing i loše uslove rada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare