Na Pijačnom karavanu zimnice u Bloku 44 na Novom Beogradu tezge krcate teglama punim domaće turšije, kislih krastavaca, paprika, ajvara, a tu si i razna domaća slatka, džemovi, domaće rakje, likeri, vina. Oni koji zimnicu prodaju mahom su i oni koji su to voće i povrće sami gajili, spremali, pakovali, kako kažu, po vlastitim receptima i receptima svojih majki i baka.

Na većini pijačnih tezgi nalaze se tegle pune domaćeg ajvara i pinđura, a cene im se mahom kreću od 400 do 600 dinara za teglu.

Najskuplju teglu ajvara, koja staje 900 dinara, našli smo na tezgi „Tečinog dućana“. Razlog za to je opravdan, jer u ovom slučaju ukus pečene paprike oplemenjen vrganjima, brižljivo gajenim u okolini Petrovca na Mlavi.

Dejan Miladinović objašnjava da zimnicu priprema po receptu svoje majke Smilje, koju smo zatekli sa njim na tezgi. Kako kaže, zimnicu prave zajednički, delom od povrća koje sami uzgajaju, a delom od onog koje kupuju od manjih poljoprivrednika iz svog kraja.

„Šesnaest godina sam držao knjižaru i onda sam pre godinu dana odlučio da se u potpunosti prebacim na prodaju zimnice. Sad mi je to primarni biznis i mislim da nisam pogrešio“, priča Miladinović za Nova.rs.

Dodaje da, iako zimnicu od skoro prodaje, u njegovoj kući se po istom receptu pravi već više od 30 godina, a ideja se rodila jer su se gosti redovno oduševljavali kada je probaju.

Na tezgi gazdinstva Čavić bilo je i dosta slatke zimnice – slatko od bele trešnje, smokve, šljive, ali su dominirale tegle sa džemom od šipurka – od kojih se veća staje 600, manja 300 dinara.

„Džem pravimo po receptu naših baka, bez konzervansa – beremo divlji šipurak, čistimo, kuvamo, pasiramo“, kaže za Nova.rs Marina Čavić iz Lazarevca.

Dodaje da posla ima već od maja, kad stižu prve jagode, pa sve do novembra, ali da od ovog posla, koji u glavnom radi sa sestrom „može da se zaradi i lepo živi“.

Na tezgi Marine Nešović iz Jovanika kod Šapca, nalaze se proizvodi koje, kako kaže, pravi ona lično.

Kisele paprike somborke punjene kupusom, slatka od borovnice, smokve, šljive – proizvodi su nastali od povrća i voća iz njene bašte.

Ono što Jovankinu ponudu razlikuje od drugih svakako je turšija od belog grožđa.

„Dosta je dekorativno, pa se često stavlja uz meze. Sir, slaninica, pršuta, malo rakije i fantastično je“, kaže Jovanka i dodaje da se ova nesvakidašnja turšija, koja staje 300 dinara po tegli, dosta dobro prodaje.

Tajna ukusa je, otkriva, u po nekoj ljutoj papričici koja se dodaje u teglu – a sve ostalo je isto kao i kod pripreme bilo koje druge turšije.

Za ljubitelje domaćih alkoholnih pića bilo je i tezgi sa domaćim rakijama, likerima, ali i jednom vrstom vina koje se ne pravi od grožđa.

Dušan Tatalović, koji kupinovo vino pravi u selu  Kupinik kod Vršca, kaže da sve kupine iz porodičnog zasada završe u vinu, od čega godišnje nastane oko 8.000 litara.

„Vino se pravi isključivo od kupina, slatkasto-kiselkastog ukusa je, koji je dobro izbalansiran, pa se ukus kupina dugo i jako oseća“, kaže Dušan. Probali smo i uverili se da je opis tačan.

Iako je ove godine potražnja za vinom opala, Tatalović kaže da se nije pokajao što je nakon završenih studija ekonomije odlučio da se vrati na selo i nastavi da se bavi ovim porodičnim bizisom, koji je započeo još kao petnaestogodišnjak.

„Vinski sektor je dobrim delom pogođen epidemijom – ugostiteljski objekti slabije rade i ljudi se manje druže, ima manje prilika da se uživa u vinima“, objašnjava on.

I drugi domaći proizvođači su se požalili na isti problem koji je stigao sa epidemijom koronavirusa, jer, kako kažu, ove godine je bilo jako malo manifestacija na kojima su mogli da izlože i prodaju svoje proizvode.

Zato je Pijačni karavan u „Bloku 44“, koji i sutra traje od 8 do 16 časova, jedinstvena prilika i za njih i za kupce ovih proizvoda koji se ne mogu naći na policama marketa.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram