"Folic architects", firma u kojoj je suvlasnik bivši gradski arhitekta Milutin Folić, nedavno je dobila posao na izmeni Plana detaljne regulacije na području između tri dorćolske ulice u centru Beograda. Kako je ranije objavio KRIK, otkako je ušao u gradsku vlast ta Folićeva firma je uvećala prihode za više od 13 puta, a dok je bio na funkciji gradskog arhitekte još jedno njegovo preduzeće “Goldman Capital Partners” dobilo je dozvolu za gradnju zgrade takođe u centru Beograda, zbog čega je u javnosti optuživan za sukob interesa.
Rad Milutina Folića praćen je optužbama medija, ali i stručne javnosti da se nalazi u sukobu interesa, a Agencija za borbu protiv korupcije do danas nije reagovala.
Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd danas je otkrio da je preduzeću „Folic architects“ poveren posao izmene i dopune Plana detalne regulacije (PDR) za područje između ulica Francuske, Cara Dušana, Tadeuša Koćuška i pruge na Dorćolu. Finansijer tog posla je firma „Carski square“, a nije isključeno da je baš to preduzeće angžovalo Folićevu firmu.
Veselinović je za Nova.rs rekao da je ovo po njemu „siva zona“ sukoba interesa.
„Mislim da onaj ko je imao veze sa izvršnom vlašću ne bi trebalo da ulazi u odnos sa investitorom u narednih tri do pet godina, a Folić je bio gradski arhitekta do početka prošle godine. Ne može da se porekne da on i sada ima veze u gradskim strukturama vlasti“, naveo je Veselinović.
„Iz aviona se vidi da je u sukobu interesa“
Još jedno njegovo preduzeće „Goldman kapital partners“ zidalo je pre pet godina zgradu kod Depoa, u Sredačkoj ulici u centru Beograda. I tada je Folić optuživan u javnosti da se nalazi u sukobu interesa.
Kako su mediji tada objavljivali, građevinska dozvola za taj objekat izdata je 21. maja 2015. godine, a u to vreme Folić je već godinu dana bio gradski arhitekta.
Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, izjavio je pre dve godine za „Blic“ da je i najobičnijem laiku jasno da je Folić bio u sukobu interesa, te da ne zna zašto nije reagovala Agencija za borbu protiv korupcije.
„Slučaj je toliko jasan, da se iz aviona vidi da je Folić u sukobu interesa. Prosto je smešno da nam u Agenciji pričaju da li je Folić na javnoj funkciji ili ne, a ne izjašnjavaju se da li je u sukobu interesa“, rekao je Slijepčević i dodao da pravdanje Folića da je predao upravljačka prava firme kada je postao gradski arhitekta ne menja ništa.
„Nema to nikakve veze kada je i dalje suvlasnik firme. Prosto jasno je da mu je ta pozicija omogućila da njegova firma dobije dozvolu da gradi zgradu. Nema tu šta mnogo da se mudruje“, izjavio je Slijepčević.
U medijima su se pominjale još neke sumnjive okolnosti upravo oko zidanje zgrade u Sredačkoj ulici. „Blic“ je objavio da je Folićeva firma dobila dozvolu da na toj petospratnici izgradi 150 kvadrata više, a na osnovu toga što je gradski arhitekta u urbanističkom projektu upisao da se zgrada nalazi na uglu sa Niškom ulicom, što nije tačno.
Folić je, kako je pisao Blic, u potpunosti precrtao privatnu parcelu od 2,35 ari koja se zaista nalazi na uglu Sredačke i Niške, i to sa čitavom kućom i pomoćnim objektom.
Posao sa kontroverznim advokatom Siniše Malog
KRIK je objavio da je Folić u vreme dok je bio gradski funkcioner razvijao privatni biznis, te da je od ulaska u gradsku vlast „Folic architects“, firma koju je osnovao sa bratom, uvećale prihode više od 13 puta.
Bivši gradski arhitekta dovodio se u vezu sa Igorom Isailovićem, kontroverznim advokatom koji se pominje u sumnjivim poslovima sa Sinišom Malim. Kako je pisao Krik, oni su dva meseca nakon odlaska Folića sa funkcije gradskog arhitekte, ušli u posao posredovanja u prodaji nekih od najvrednijih nekretnina u Beogradu. Isailović je kasnije napustio tu firmu koju sada vodi Folić.
Kako je otkrio KRIK, Folić je sa mesta prvog gradskog urbaniste pomogao da se sagrade neki od najvećih prestoničkih stambenih kompleksa, a kasnije je posredstvom svoje agencije prodavao stanove upravo tih luksuznih naselja – „Beograda na vodi“, „K-distrikta“, „Taurunuma XXI“…
Ovi stanovi su među najskupljima u državi – kvadrat košta od oko dva do više od osam hiljada evra.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare