9
Prva studija koja je predviđala tri linije metroa u Beogradu - od 33 kilometra i 35 stanica - objavljena je sredinom prošlog veka, 1968. godine. Prestonica Srbije ni danas nema metro, a za protekle 52 godine menjale su se samo procene: broja stanica, kilometara, trasa, linija, ali i cena gradnje koja značajno raste. Tako se, za samo dve i po godine, od najave da će Beograd dobiti metro poput sofijskog građenog za 45 miliona evra po kilometru, stiglo do - 100 miliona evra po kilometru, i celokupne investicije vredne - šest milijardi evra.
U februaru 2018. godine Beograđanima je iz Sofije poručivano da je „sofijski metro primer kako će izgledati metro u Beogradu“ .
„Metro, čija se treća linija gradi povezao je celu Sofiju. To je najjeftiniji metro po kilometru, s obzirom da je oko 45 miliona evra koštao kilometar metroa. To je primer koji ćemo mi slediti u Beogradu“, poručio je tadašnji gradonačelnik srpske prestonice – Siniša Mali, član zvanične delegacije Srbije koja je posetila ovaj grad.
Nepune dve i po godine kasnije, 21. jula 2020, Srbija potpisuje komercijalni ugovor za izradu studije izvodljivosti za izgradnju metroa u Beogradu.
Šest milijardi evra, za 60 kilometara, obelodanjeno je tada.
Tako kilometar nije ni 45 miliona evra, ali nije ni za 20, 50, 70… odsto skuplji u odnosu na sofijski najjeftiniji, već je ravno – 122 odsto skuplji, što podrazumeva više nego udvostručenu cenu. Naravno, ako se i ova cena ne promeni, i to u situaciji kada se još ne zna ni kakvu vrstu metroa gradimo, ni koja će naselja skupi kilometri povezivati.
Da će cena beogradskog metroa biti čak šest milijardi evra, obelodanila je upravo ministarka saobraćaja i infrastrukture – Zorana Mihajlović, prilikom potpisivanja pomenutog ugovora za izradu Studije izvodljivosti, koji su potpisale kompanije „Beogradski metro“ i francuski „Ežis“.
Prema najavama, ova studija koja podrazumeva izradu projektno-tehničke dokumentacije, treba da bude gotova godinu i po od stavljanja potpisa na ugovor.
Izgradnja bi, stoga, trebalo da počne krajem 2021. godine, što je (sada ministar finansija) Siniša Mali upravo najavio.
U projektu bi trebalo zajedno da učestvuju francuske i kineske kompanije. Francuske će se baviti elektromehanikom, a kineske – građevinskim radovima na izgradnji metroa.
Kao što je Nova već pisala, pitanje je kako je ministarka došla do tih „60 kilometara sa 60 stanica„.
Poslednji zvanično objavljen dokument, “Finalni izveštaj Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom za dve linije beogradskog metroa” iz 2019. godine, koji je izradila ista francuska kompanija „Ežis“, predviđa izgradnju dve linije metroa, i to „Liniju 1“ u dužini od 21,3 kilometara, i „Liniju 2“ od 19,2 kilometara – ukupno 40 kilometara.
To je, opet, 20 kilometara manje od poslednje najave „6 milijardi, 60 kilometara, 60 stanica“.
Sa druge strane, o ceni metroa po liniji domaći političari spekulišu još od 2015. godine, kada je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali izašao u javnost sa „800 miliona do 1,1 milijarde evra“, da bi već sledeće godine ta cena porasla na dve milijarde evra, da bi se u periodu od 2018. do 2019. godine u priču „ubacila“ još jedna linija metroa, a sa njom još oko dve milijarde evra na račun vrednosti tog posla.
I dođosmo do šest milijardi evra.
Samo dva meseca pre potpisivanja poslednjeg ugovora, u maju, prilikom potpisivanja donacije Vlade Francuske za beogradski metro, ministarka Mihajlović je navela da se procenjuje da će ceo projekat koštati negde između 4,5 i 5,5 milijardi evra.
„Navedeni iznos od oko šest milijardi evra odnosi se na vrednost izgradnje sve tri linije metroa, ukupne dužine 60,5 kilometara sa 60 stanica. Naglašavamo da se radi o orijentacionim vrednostima, jer tehnička dokumentacija još nije izrađena“, navelo je Ministarstvo građevinarstva odgovarajući u avgustu na zahtev lista „Danas“ da obrazloži ovu razliku.
Ministarstvo je tom prilikom navelo i da bi, na osnovu podataka iz generalnog projekta, izgradnja prve dve linije metroa koštala 4,4 milijarde evra i da bi one bile ukupne dužine 40,4 kilometara sa 41 stanicom.
U martu 2015. tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je da će prva linija metroa koštati između 800 miliona i 1,2 milijarde evra.
Tri godine kasnije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić govorio je o ceni prve linije metroa od 1,3 milijarde evra, ali i više od četiri milijarde za dve linije.
Prošlog leta, francuska kompanija “Ežis” je, nakon izrađene studije, procenila da bi izgradnja prve linije metroa mogla da košta 1,8 milijardi evra, a druge 2,2 milijarde evra.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je, nakon toga, da je početna cena od 4,4 milijarde evra dva puta veća od cene projekta metroa od pre sedam godina, u vreme kada je on bio gradonačelnik…
Za to vreme, dok se licitira cenama, kilometrima i datumom početka izgradnje, javno preduzeće „Beogradski metro i voz“, beleži sve više zaposlenih, i sve veće plate – u proseku – hiljadu evra…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
