Jeftini stanovi za izdavanje u Beogradu deluju kao nemoguća misija, s obzirom na to koliko su poskupele kirije tokom prethodnih nekoliko godina. Dodatni trošak predstavlja i provizija koju naplaćuju agencije za nekretnine, ali nju mogu da izbegnu građani koji odluče da stan iznajme bez posrednika, mada u tom slučaju, treba biti posebno obazriv. Postoje jednostavne stavke na koje treba obratiti pažnju prilikom potrage za stanom, ali ako se samo jedna od njih preskoči, podstanari neće imati nikakvu zaštitu - a to je potpisivanje ugovora.
Podstanari u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, sve teže pronalaze povoljne stanove, s obzirom na to da je inflacija uticala i na tržište nekretnina. Pored same kirije koju treba plaćati svakog meseca, problem je i što prvi mesec u novom stanu ne znači samo raspakivanje kutija i uživanje u novom životnom prostoru, već i ogromne troškove, jer osim kirije, poslodavcu treba platiti depozit, koji je uglavnom u visini jedne stanarine, a ako je stanodavac svoju nekretninu oglasio preko neke od agencija, onda u većini slučajeva treba platiti i agencijsku proviziju od 50 odsto.
U praksi, to znači da ako mesečna renta iznosi, primera radi, 500 evra, na to treba dodati isto toliko novca za depozit, kao i 250 za agencijsku proviziju. Dakle, tokom prvog meseca u novom stanu potrebno je platiti 1.250 evra, iako je kirija 500. Ipak, stan je moguće iznajmiti i bez posrednika, te tako izbeći trošak provizije.
Najpopularniji način za iznajmljivanje stana bez posrednika su sajtovi sa oglasima poput „Halo oglasa“, a ne sajtovi agencija za nekretnine. Ovakvi sajtovi zapravo imaju sve mogućnosti kao sajtovi agencija, jer podstanari koji su u potrazi za stanom mogu da odaberu niz filtera koji će im pomoći da u moru oglasa pregledaju samo one koji im odgovaraju. Recimo, moguće je odabrati lokaciju, pa čak i ulicu, kvadraturu, broj prostorija, minimalnu i maksimalnu cenu, poziciju stana u zgrad (na kom je spratu), starogradnju ili novogradnju, vrstu grejanja, parking… Ni sami oglasi na ovakvim sajtovima ni po čemu se ne razlikuju od oglasa koje objavljuju agencije za nekretnine – opremljeni su fotografijama, opisom samog stana, u svakom se nalazi kontakt vlasnika…
Ovakav način iznajmljivanja stana može da uštedi podstanarima i nekoliko stotina evra, ali kod brojnih građana javlja se bojazan da bi stanodavac mogao da ih prevari, zbog čega je potrebno obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Kako savetuju sa sajtova za oglašavanje na kojima je moguće naći stan bez posrednika, prvo pravilo jeste obavezno razgledanje nekretnine pre zakupa. Iako fotografije u oglasima uglavnom odgovaraju realnom stanju, razgledanje stana pre plaćanja prve kirije i depozita je neophodno, kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja nakon što se za ove troškove “iskešira” nekoliko stotina evra. Takođe, kako bi se dodato zaštitili, podstanari od stanodavca mogu da zatraže dokumentaciju kojom se potvđuje vlasništvo nad nekretninom, jer iako izdavanje u tuđe ime nije protivzakonito, tada je potrebno posedovati punomoćje.
Nakon što je podstanar “pregledao” stan i uverio se da je sve kako treba, ne bi bilo loše da proveri, fotografiše i ukaže stanodavcu na sve potencijalne kvarove i nedostatke u stanu, kako kasnije ne bi došao u situaciju da mora da plaća grešku koju je neko drugi napravio. Dakle, podstanari odmah treba da provere da li svi uređaji rade, da li su oštećeni podovi i zidovi, da li je pritisak vode dobar…
Ipak, iako je podstanar možda preuzeo sve navedene korake, dovoljno je da preskoči samo jedan i tako dovede sebe u sitaciju da ga bahati stanodavac na neki način ošteti. Naime, preduzimanje ovih koraka ne znači nikakvu zaštitu ako nije potpisan ugovor o zakupu. Ovo je zapravo dokument na osnovu kojeg se vlasnik nekretnine obavezuje da će, u ovom slučaju stan, dati podstanaru na korišćenje, u zamenu za određenu novčanu naknadu, na određeni vremenski period.
Prva stvar koja mora da bude definisana ugovorom je predmet zakupa, jer to naravno ne mora da bude stan, iako u ovom slučaju jeste. Naravno, ugovor treba da poseduje i datum i mesto potpisivanja, kao i opšte podatke o stanu, kao što su adresa, struktura i površina, broj katastarske parcele na kojoj se nalazi, opremljenost i slično. Takođe, jedan od najvažnijih elemenata je i kirija, a pored iznosa, treba definisati period plaćanja (uglavnom jednom mesečno), valutu, ali i vreme trajanja zakupa, kao i koji je otkazni rok. Na kraju, treba znati da Ugovorom može da bude određena i bilo koja druga stavka, tako da ne postoji bolji način za zaštitu obe strane.
Inače, Ugovor o zakupu stana ne mora da bude potpisan, već može da bude sklopljen i usmeno, ali pravnici ipak preporučuju potpisivanje ugovora u papirnoj formi, jer ukoliko jedna od strana prekrši ugovor, teže je dokazati odredbe ugovora ukoliko on zapravo nije potpisan.
Treba znati da je ugovor o zakupu potpuno validan i kada stanar nije prijavljen, kao i kada nije overen kod notara. Zapravo, kod notara se ne overava ugovor, već potpis, što znači da notar ne proverava sadržaj ugovora, nego identitet onih koji su ugovor potpisali.
BONUS VIDEO Koje su najskuplje prodate nekretnine u Srbiji: Gde je najisplativije ulagati i ko kupuje nekretnine u inostranstvu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare