Evro i dolar izjednačeni su nakon 20 godina - prvi put posle 2002, jedan evro vredi jedan dolar. Da li je ovo znak za promenu strategije štednje ili samo "lažna uzbuna", za Nova.rs objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić.
Vrednost evra za 12 odsto je niža u odnosu na početak godine, a prema rečima profesora Savića, bilo je potpuno očekivano da se evro i dolar na kraju izjednače. Pre svega, već neko vreme je američka privreda jedna od najjačih, za razliku od evropske, koja se prethodnih meseci suočava sa problemima, prvenstveno zbog rata u Ukrajini. Naime, sagovornik Nova.rs objašnjava da su, u ovom slučaju, sankcije načinile veću štetu Evropskoj uniji nego Rusiji.
Ipak, profesor Savić ističe da rat u Ukrajini nije jedini faktor koji uticao na to da dođe dok ovakve promene.
Objašnjava da se, između ostalog, u Sjedinjenim Američkim Državama referentna kamatna stopa redovno koriguje, što dovodi do povećanja kamata, a poslednje povećanje, za pola procentnog poena, desilo se u maju.
„Dolar tako deluje atraktivnije za kupovinu dok, s druge strane Evropska centralna banka okleva i ne podiže kamatnu stopu kao što se to radi u SAD-u. Treba, međutim, uzeti u obzir da se međuvalutni odnos često menja i ne mora uvek da bude rezultat realnih faktora. Primera radi, Kina, kao jedna od najbrže rastućih ekonomija, je najveći kupac američkih državnih hartija od vrednosti, što znatno utiče na jačanje dolara“, objašnjava Savić za Nova.rs
Takođe, američki dolar i dalje je najčešće sredstvo plaćanja u međunarodnoj trgovini.
Savić ističe da je do pada vrednosti evra, te njegovog izjednačavanja sa dolarom, došlo u trenutku kada je Rusija, zbog godišnjeg remonta, zatvorila gasovod Severni tok 1, kojim se gas doprema do Nemačke, a postoji i bojazan da bi, kada radovi budu gotovi, Rusija mogla da zaustavi dotok gasa.
„Neočekivano, ali lopta je na strani Rusije. Ponoviću da ovo nije jednom za svagda, međuvalutni odnosi menjaju se brže nego što ljudi misle. To je složena igra, vrednosti su danas ovakve, ali već sutra ne moraju da budu“, kaže Savić.
Sada, kada su vrednosti evra i dolara na istom nivou, Savić smatra da ljudi koji žele da „sitniji“ novac koji imaju negde ulože, sada mogu da razmisle o dolaru. Ipak, ovo može biti dobro samo u kratkom roku.
„Naš narod nema puno novca koji bi mogao negde da uloži. Ko malo uloži – ako dobije, dobiće malo, a ako izgubi, opet će izgubiti malo“, kaže Savić.
Ipak, ukoliko imate veću sumu novca koju želite da uložite ili dodatno uštedite, profesor Savić smatra da postoje bolje opcije.
„Švajcarski franak je jaka valuta, koja sa sobom nosi najmanji rizik. Ona je, dugoročno posmatrano, najstabilnija“, objašnjava Savić.
Ipak, kako kaže, opcija za štednju koja nosi još manji rizik, jeste investiciono zlato. Prema njegovim rečima, investiciono zlato može se smatrati značajnijim od svih valuta.
Jedan od razloga za to jeste njegova likvidnost, odnosno mogućnost da investiciono zlato „prevedete“ u gotovinu.
„Još jedna dobra strana investicionog zlata jeste to što ono ne mora fizički da bude kod vas, tako da možete da izbegnete rizik od, na primer, pljačke u kući. Na kraju krajeva, sada ljudi koji se odluče na štednju teže ka tome da što manje izgube, a investiciono zlato nosi najmanji rizik da se tako nešto dogodi“, objašnjava Savić.
BONUS VIDEO Dejan Šoškić: Zlato je prirodni izbor, dolar i evro se štampaju u velikoj meri
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare