Iako mnogi na spomen štednje prvo pomisle na strane valute, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da je ulaganje u zlato zapravo način štednje koji sa sobom nosi najmanje rizika, a da švajcarski franci i dolari na listu dobrih načina štednje dolaze kasnije.
Suprotno mišljenjima mnogih, da postoji sigurna štednja u određenoj valuti, Savić ocenjuje da ne postoji sigurna, već samo najmanje rizična štednja.
Posmatrajući situaciju u Evropi, lako se uvidi da je evropska privreda je ozbiljno pogođena, a to nikako ne može da ne ostavi trag na valutu koja se koristi, evro. S druge strane, Amerika je u ovoj situaciji „dobitnik“, jer je značajno manje pogođena faktorima koji bi uticali na stabilnost dolara. Naime, Amerika, osim epidemije koronavirusa u poslednjem periodu nije se suočila sa potencijalnim opasnostima po valutu, dok je u Evropi situacija drugačija – rat u Ukrajini ostavlja posledice na gotovo sve, te i na evro.
Iako na prvi pomen štednje Srbima padne na pamet štednja u nekoj drugoj valuti, Savić ističe da je najmanje rizično štedeti u zlatu – polugama i dukatima.
Ovaj način štednje još uvek nije zaživeo na našim prostorima, a prema rečima sagovornika portala Nova.rs, to dokazuju i situacije u kojima ljudi umesto poluga kupuju zlatni nakit. Međutim, on naglašava da je ovo potpuno pogrešan način.
Naime, mnogi ljudi odluče da ulože svoj novac u zlatni nakit, ali kada dođe vreme da svoju investiciju unovče, neprijatno se iznenade koliko su malo novca zapravo zaradili.
Kako objašnjava profesor Savić, kada se zlato u obliku nakita pretapa, potrebno je uračunati i rad zlatara, na čemu se gubi velika količina novca, zbog čega se mnogi ljudi odluče da uopšte ne žele pretapanje.
„Naravno, zlato je takođe roba. Nekada je jedna unca (32 grama) najfinijeg zlata bila 350 evra, a nekada je dostizala i čitave 2.000. Sada je to druga priča, ali se na dugi rok isplati kupovati zlato“, objašnjava naš sagovornik, dodajući da zlato niko ne kupuje da bi njime trgovao, već za „ne daj bože“.
Kada su u pitanju strane valute, najmanji rizik nosi štednja u švajcarskim francima, jer je prema Savićevim rečima, posmatrano na dugi rok, ova valuta najstabilnija.
Nakon ove, jake valute, Savić je stava da možete razmisliti o štednji u američkim dolarima i evrima.
„Ali, sada treba razmišljati i o štednji u rubljama“, zaključio je za kraj Savić.
Oprez
Da, ipak, nijedna štednja nije u potpunosti sigurna, saglasna je sa Savićem i Karolina Herbut, finansijska savetnica.
„Teško je reći koji način štedne nosi najmanje rizike jer mi živimo u svetu koji se stalno menja i ne znam da li bi bilo koji stručnjak mogao stopostotno da kaže da li je jedna valuta bolja i sigurnija od druge“, kaže Herbut u razgovoru za portal Nova.rs
Ona je stava da bi najbolje rešenje bilo da onaj ko hoće da uštedi, u skladu sa svojim mogućnostima, novac rasporede u dve ili više valuta.
„Naravno, potrebno je informisati se i pratiti šta se dešava na tržuštu, ali je najbitnije da vi možete da živite u miru nakon svoje odluke. Treba slušati stručnjake, ali na kraju se odlučiti za ono što mislimo da je najbolje za nas same“, kaže Herbut, dodajući da u ovakvim situacijama nema potrebe za paniku, jer postoje i drugi načini da novac investirate, te ne treba očajavati ukoliko smatrate da štednja u stranoj valuti nije rešenje za vas.
BONUS VIDEO Dejan Šoškić: Zlato je prirodni izbor, dolar i evro se štampaju u velikoj meri
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare