Istraživanje "Infostuda" pokazuje da je od ukupnog broja zaposlenih ispitanika njih 12 odsto ostalo bez posla usled izbijanja epidemije, dok od zaposlenih koji su i dalje u radnom odnosu, 70 odsto svoj posao obavlja nesmetano, ali 30 procenata njih je pod uticajem poslodavca moralo da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Tokom prve nedelje aprila „Infostud“ je sproveo istraživanje o uticaju koronavirusa na tržište rada kako sa strane privrede, tako i sa strane radno sposobnog stanovništva, a u istraživanju je učestvovalo 4.329 ispitanika i 580 privrednih subjekata.
Krizom su najviše pogođeni sektori turizma i ugostiteljstva, potom trgovine koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica, i sektor putničkog transporta.
Više od trećine anketiranih je reklo da je kompanija u kojoj su zaposleni primenila mere Vlade Srbije o organizaciji rada u kojima se poslodavcima preporučuje da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu rade od kuće.
S druge strane, skoro 60 odsto ispitanih je reklo da se u njihovoj kompaniji primenjuje mera za one kod kojih rad od kuće nije moguć i da se posao organizuje tako da se strogo poštuju sve higijenske mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično).
Od ukupnog broja ispitanih 5 odsto se izjasnilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere za sprečavanje širenja zaraze.
Među zaposlenim ispitanicima, trećina je pod uticajem poslodavca morala da uzme godišnji odmor, ode na plaćeno ili neplaćeno odsustvo ili otvori bolovanje.
„I pored toga što većina ispitanika nesmetano obavlja svoj posao, postoji zabrinutost od gubitka radnog mesta usled krize koju je prouzrokovala pandemija virusa Covid19. Zabrinutost da će izgubiti posao izrazilo je 40 odsto ispitanika, dok je kod 26 procenata već došlo do smanjenja zarada, a 38 posto očekuje da će do smanjenja doći u narednom periodu“, kaže se u saopštenju Infostuda.
Među 12 odsto ispitanih koji su ostali bez posla od izbijanja pandemije, kao najčešći razlog tome ističu da se firma privremeno zatvorila (46 odsto), kod 37 procenata je došlo do smanjenja obima posla, 15 odsto usled „rezanja“ troškova u firmi, a 3 odsto firmi se trajno zatvorilo.
Sa borbom za egzistenciju, kako se navodi, se susreće 14 procenata ispitanika, a usamljenost, odnosno odvojenost od drugih ljudi predstavlja najveći problem za 11 odsto njih.
Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus značajno negativno utiče na njihovo poslovanje (56%), a kod 36 odsto uticaj je umereno negativan.
Kod svega 5 posto privrednih subjekata uticaj pandemije je pozitivan.
Očekivanja ispitanih kompanija su da će pandemija i kasniji oporavak njihovih privrednih aktivnosti trajati u proseku ukupno 19 meseci.
Privredne grane koje su se najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi.
S druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, Farmacija, Telekomunnikacije i Proizvodnja.
Po istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnje finansije najvećih firmi (500+ ljudi), dok će najviše uticati na male (do 10 zaposlenih).
Premda najveći procenat kompanija smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog biznisa (57%), čak 19 odsto se izjasnilo da postoji rizik dugoročne održivosti poslovanja.
Sa tim u vezi, 80 odsto kompanija je počelo ili će uskoro početi sa „rezanjem“ troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih, navodi se u saopštenju.
Potpuna obustava zapošljavanja, kako se navodi, dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu, kontakt i biznis centrima gde se ujedno dogodio i najveći broj otpuštanja.
Sa druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni.
Jedini porast u zapošljavanju vidi se kod 17 odsto poslodavaca iz FMCG industrije (roba široke potrošnje).
Kompanije su u velikoj meri bile složne oko mera Vlade Srbije prilikom pomoći privredi gde se 82 posto privrednih subjekata izjasnilo da bi im u ovom trenutku najznačajnije bilo poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih.