Ponedeljak, 10. avgust, poslednji je dan kada dužnici, koji žele da nastave otplatu svojih rata i ne planiraju da uzmu ponuđeni moratorijum, treba da se jave svojoj banci.
Ukoliko ne odbiju moratorijum, smatraće se da su ga prihvatili, i banka će obustaviti naplatu svih rata kredita, dospeća po svim kreditnim karticama, dok se sa računa neće skidati novac na ime korišćenja dozvoljenog minusa. Međutim, čak i ako ne odbije moratorijum u ovom roku, dužnik će imati priliku da se predomisli po isteku moratorijuma i plati zaostale rate .
Nijedan dužnik pri početku moratorijuma nema precizne informacije koliko će on tačno da ga košta.
Najjednostavnija računica je sledeća: Moratorijum košta – uzmite ga samo ako vam je neophodan.
To znači da ukoliko primate platu ili penziju redovno, i možete da namirujete rate, a ne treba vam dodatni novac – moratorijum ne bi trebalo prihvatiti.
Oni dužnici, pak, koji su zbog epidemije koronavirusa ostali bez posla, ili su im primanja smanjena, ili su na bolovanju zbog kovida ili iz bilo kog drugog razloga imaju problem da obezbede novac za redovno plaćanje rata – treba da prihvate moratorijum. Jer, on ih štiti i od zateznih kamata, i od blokada računa, i od toga da im izvršitelji zakucaju na vrata.
Cena moratorijuma je, zapravo, neplaćena kamata tokom avgusta i septembra, koja se potom raspodeljuje na preostale rate kredita, uz produžetak roka otplate za još dva meseca.
Nova.rs je već pisala kako se prvi tromesečni moratorijum, uveden tokom vanrednog stanja, odrazio na povećanje zaduženja građana.
Građani koji žele da odbiju moratorijum, moraju banci tačno da navedu za šta ga odbijaju. U protivnom će banka odbaciti moratorijum samo na, na primer – jedan kredit, ali će moratorijum važiti za kreditne kartice i dozvoljeni minus, što je prošli put mnogim dužnicima donelo znatan trošak, jer se kamata na minuse čim je zastoj u otplati prestao da važi – skinuta u celosti, mesec za mesec.
Ovaj put, neplaćene kamate na dozvoljene minuse neće biti naplaćivane u celosti, već će, kao i kod kredita, biti raspoređeni na preostale mesece koliko važi dozvoljeni minus (rok važenja će biti uvećan za dva meseca).
Tako je moguće odbiti moratorijum na stambeni kredit, ali ga istovremeno koristiti na keš kredit i dozvoljeni minus.
Dužnici koji se dvoume da li da koriste ovaj zastoj u otplati rata o tome mogu da odluče sve do – prvih dana oktobra.
Do tada banci ništa ne plaćaju, a kada istekne moratorijum, imaće dve mogućnosti.
Prva je – da dužnik može u roku od sedam dana umesto novih rata i dva meseca dužeg roka otplate, da izmiri sve obaveze koje su bile obuhvaćene moratorijumom – sve rate iz perioda moratorijuma – i glavnicu i redovnu kamatu.
Druga je – da dužnik, za šta se izjašnjava takođe u roku od sedam dana, izmiri sve obaveze po osnovu redovne kamate koja se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, uz produženje roka otplate kredita za dva meseca.
U oba slučaja – ne plaća ni dinara dodatne kamate.
Kako se odjaviti
„Klijent banke može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, telefonom ili u poslovnim prostorijama banke, i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na isti način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze“, objasnili su u NBS.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare