“Infrastruktura železnice Srbije” odustala je od dobrog posla, pa raskinula ugovor o prodaji starih šina, čelika i sličnih sirovina, da bi kasnije objavila novu javnu prodaju, ali po drugačijim uslovima. Ovo akcionarsko društvo je na taj način, zbog sumnjive javne prodaje, izgubilo milione evra.
Naime, Infrastruktura železnica Srbije je raskinula ugovore sa kompanijama Eko unija SN i Metal Steel Mill, da bi potom sklopila novi ugovor, sa tri firme, od kojih je jedna već bila deo prethodnog, poništenog ugovora. Ovog puta, cene su bile drastično niže, a “Infrastruktura” je na taj način izgubila milione evra.
Novom javnom prodajom Infrastruktura železnica Srbije je za 130.000 tona otpada uzela 22,04 miliona evra, umesto 50,7, koliko bi mogla da zaradi da cene nisu bile smanjene. A nisu problem samo cene – tu su i drugi faktori koji, prema mišljenju stručnjaka, ukazuju na to da je nova prodaja unapred dogovorena.
“Infratruktura železnice Srbije”, akcionarsko društvo čiji je stopostotni vlasnik država, na svakih nekoliko meseci raspisuje javne prodaje otpadnog materijala – starih šina, skretničkih delova, kolosečnog pribora i čelika različite debljine.
PROČITAJTE JOŠ
Drugim rečima, “Infrastruktura” ponudi otpadni materijal po početnoj ceni, a on onda odlazi u ruke firme koja da najbolju ponudu, odnosno najveću cenu.
Tu možda ne bi bilo ništa sporno, da Infrastruktura nije raskinula ugovor sa firmom Eko unije SN, pa potom isti materijal ponovo oglasila, ali po nižim cenama.
Naime, Infrastruktura je u aprilu 2022. sklopila ugovor sa ovom firmom, i to na dve godine, jer je Eko unija SN ponudila najbolju cenu i ispunila neophodne uslove na javnoj prodaji.
Ova firma zapravo je ponudu dala zajedno sa firmom Metalfeer steel mill.
“Infrastruktura je tokom trajanja bila prezadovoljna načinom rada i preuzimanjem otpadnog materijala na celokupnoj teritoriji Srbije, što je dokumentovano različitim dopisima iz njihovih službi. Međutim, nakon par meseci, naš partner iz ugovora, nosilac istog, Metalfer steel mill, je odustao i povukao bankarsku garanciju iz nama nepoznatih razloga, što je naša firma preuzela kao novu obavezu To je u tom trenutku bio za nas veliki udarac, ali kako bismo sačuvali ugovor, morali smo da preuzmemo navedenu obavezu, što je Infrastruktura prihvatila”, saznaje “Nova” iz Eko unije.
Ipak, kako kažu, nakon nepunih godinu dana, u aprilu, Infrastruktura je raskinula ugovor i aktivirala bankarsku garanciju na celokupni iznos.
Eko unija dalje navodi da su nudili avans od 50 miliona dinara i novu bankarsku garanciju, ali je Infrastruktura to odbila, rekavši da je došlo do kašnjenja u plaćanju preuzetog materijala.
29. avgusta ove godine, Infrastruktura je organizovala još jednu javnu prodaju, ali po dosta nižim cenama.
Posao je dobila surčinska firma Volfrez DOO, kao nosilac posla u zajedničkoj ponudi sa Rad-rašo DOO iz Užica i Metalfer Steel Mill, firmom iz Sremske Mitrovice koja je već sklopila ugovor zajedno sa Eko unijom, koji je poništen.
Oni su kupili 40.000 tona otpadog materijala za oko 2,585 milijardi dinara, odnosno oko 22,04 miliona evra. Oni su ponudili po 22 dinara po kilogramu starih šina i skretničkih delova, 18 za čelik debljine tri do šest milimetara, za debljinu od šest do 10 mm 17,5, a za čelik deblji od 10 mm 13 dinara po kilogramu.
Iako 22,04 miliona evra deluje kao dosta novca, Infrastruktura je zaradila drastično manje nego, primera radi, prošle godine kada je prodavala iste materijale. Naime, prilikom prošle (uspešne) javne prodaje, “Infrastruktura” je zaradila 390, a ovog puta 170 evra po toni otpadnog materijala. Kako iz Infrastruktura kažu za Novu, nova javna prodaja oglašena je prema cenama koje su bile aktuelne u momentu pokretanja postupka, a na osnovu prethodnog istraživanja tržišta. Da je tržište bilo “na strani” ovog akcionarskog društva, odnosno da su 130.000 tona otpada mogli da prodaju po prošlogodišnjim cenama, zaradili bi čak 50,7 miliona evra, za razliku od 22,04 koliko su dobili.
Osim novih, drastično nižih cena, “Infrastruktura” je uvela i nove uslove koje mora da ispunjava potencijalni kupac.
“Jedan od konkursnih uslova, da je kupac u prethodnoj godini preradio 380.000 tona propisan je sa ciljem da Infratruktura ima sigurnost da kupac može da preradi veću količinu otpadnog materijala. Navedenih 380.000 tona predstavlja količinu koja je nešto manja od trostruke vrednosti procenjene količine predmetnog materijala, s obzirom na to da se ugovor zaključuje na tri godine”, kažu iz Infrastruktura za Novu.
S druge strane, prošlogodišnji uslov bio je da je potencijalni kupac izvršio preradu najmanje 80.000 tona otpada, skoro pet puta manje.
Još jedna razlika u odnosu na prošlogodišnju prodaju je niži depozit. Tako je prošle godine “Infrastruktura” zahtevala depozit od 295 miliona dinara, odnosno oko 20 odsto početne cene, dok je ove godine depozit bio 50 miliona. Pored toga, i bankarska garancija je smanjena sa 147,5 na 10 miliona dinara.
“Imajući u vidu prethodna loša iskustva sa realizacijom ugovora u ovoj oblasti i naplatom robe nakon preuzimanja, ‘Infrastruktura’ je uvela novi postupak prodaje, kojim je predviđeno avansno plaćanje”, navode iz Infrastrukture.
To znači da je, po utrošenom avansu, kupac dužan da uplati novi avans, sve do isplate celokupne količine otkupljenog materijala.
Zbog toga je, kako kažu, i iznos finansijskog obezbeđenja manji, jer je mogućnost da ugovorne obaveze ne budu ispunjene svedena na minimum.
Iznos koji su odredili služi za obezbeđenje eventualne štete i nadoknadu, ukoliko kupac preuzme robu u većoj količini nego što je avansno platio, što može da se desi prilikom merenja.
Da u čitavoj priči postoje nepravilnosti, ukazuje advokatica i saradnica Instituta za javne nabavke, Jelica Dragović.
Pored toga što je firma zbog koje je ugovor raskinut imala novu ponudu u ponovoljnenom postupku, znatno nižih cena i novih uslova, problem je to što nema mogućnosti na žalbu.
“Na sajtu nije naznačeno kako bi neka firma koja nije dobila posao mogla da se žali na odluku, deluje kao da je posao unapred dogovoren, pa nisu ni očekivali da će neko da se žali”, kaže Dragović za Novu.
Advokatica dalje objašnjava da je kod javnih prodaja problematično to što su slabo definisane zakonom.
“One se pominju u Zakonu o javnoj svojini, pa tako svaka firma koja ima neku nepokretnu svojinu, može da organizuje i javnu prodaju, ali je na njoj kako će definisati uslove.
Infrastruktura ima pravilnik iz 2016. godine, ali njime nije definisana mogićnost žalbe ili prigovora”, kaže naša sagovornica.
Dragović ističe da pravo na žalbu nije postojalo ni pre nego što je novi ugovor potpisan.
To znači da, ako je neko želeo da konkuriše, ali i da se žali na uslove, on to nije mogao.
A ono što svakako deluje nerealno jesu drastično niže cene.
“Cene jesu pale tokom ove godine i niže su u odnosu na prošlu. Međutim, zaista ne u tolikom iznosu”, zaključuje Dragović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare