Iako se čini da mladi sada imaju više ambicija nego ikada, te da sve ranije pronalaze poslove i zarađuju novac, čini se da se sa svojim roditeljima ipak ne slažu po pitanju toga kada je vreme da se finansijski osamostale. Dok roditelji smatraju da su je za njihovu decu period od 19. do 21. godine idealan za finansijsku nezavisnost, mladi ipak misle da je to prerano.
Najnovije istraživanje fonda „Bankrate“ pokazalo je da generacija Z, koju čine mladi između 18 i 26 godina, misle da roditelji treba da počnu sa smanjivanjem finansijske pomoći koju im pružaju, ali postepeno.
Primera radi, mladi smatraju da troškove stanovanja, odnosno kiriju, roditelji treba da im plaćaju do 23. godine.
Njihovi roditelji, s druge strane, smatraju da mladi mogu da se osamostale od 21. godine.
Iako istraživanje ne precizira koliko ispitanika živi sa svojim roditeljima, druga anketa, sprovedena u julu 2022. godine, otkrila je da polovina odraslih, između 18 i 29 godina, živi sa barem jednim roditeljem.
Druga grupa troškova su računi za mobilne telefone i kreditne kartice, a predstavnici generacije Z smatraju da to mogu sami da plaćaju kada napune 21.
Međutim, predstavnici generacije X i bejbi bumera, njihovi roditelji, misle da je 19 godina sasvim dovoljno.
Na ispitanih 10 roditelja koji imaju punoletnu decu, njih sedmoro kaže da su se finansijski žrtvovali kako bi pomogli svojoj odrasloj deci, a 31 odsto ispitanih roditelja smatra da je ta žrtva bila „značajna“.
Pod žrtvovanje, 51 odsto roditelja stavilo je smanjenje ušteđevine koje poseduju za „crne dane“, dok njih 49 odsto kaže da je pomoć koju su pružali svojoj odrasloj deci smanjila sposobnost da isplate sopstvene dugove. Nešto manje, 43 odsto ispitanika, kaže da im je zbog finansijske potpore deci bilo teže da uštede za penziju, a oko 55 procenata nije moglo da dostigne neke druge finansijske ciljeve koje su sebi zacrtali.
Jedan od analitičara u „Bankrate-u“, koji je radio istraživanje, Ted Rosman, kaže da roditelji treba da pomažu u onoliko koliko im budžet dozvoljava, a da jasne granice moraju da postoje.
„Pomoć ne bi trebalo da se posmatra kao blanko ček (na kojem nije naveden iznos, već se može unovčiti bilo koja količina novca, prim.aut). Moglo bi da pomogne ukoliko biste priložili određeni iznos novca“, savetuje Rosman.
BONUS VIDEO Šta je do mladih, a šta do države?