Gde su najskuplji stanovi i poslovni prostori u Srbiji

Biznis 20. jan. 202110:52 > 11:23
Podeli:
beograd na vodi
Foto: Tamara Marković/Nova.rs

Najskuplji kvadratni metar nekretnine u Srbiji i u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi i koštao je 8.754 evra po metru kvadratnom, a za isti stan je izdvojeno i najviše novca - 1.426.888 evra, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).

Prvih 13 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je takođe u Beogradu na vodi, navedeno je u saopštenju.

Istovremeno, kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.452 evra za stan u ulici Кralja Petra u beogradskoj opštini Stari grad, a najviše novca za stan u starogradnji, u iznosu od 400.000 evra, izdvojeno je za stan u Francuskoj ulici u istoj opštini.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je takođe u Starom gradu, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena u Ruzveltovoj ulici u opštini Palilula.

Najskuplji kvadrat garažnog prostora u novogradnji prometovan je u kompleksu Novi Dorćol, a u starogradnji u Golsvordijevoj ulici u opštini Vračar.

Кod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, najveće jedinične cene ostvarene su u Valjevu i Novom Pazaru, dok su najviše ugovorene cene u Кaću, Кrnješevcima i Novim Banovcima.

Кako je navedeno, najviša ugovorena cena za kuća bila je u opštini Savski venac, dok je najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta postignuta u Ugrinovcima, a najviša ugovorena cena u Somboru.

Rast prodaje na kraju 2020. u odnosu na kraj 2019.

Iz RGZ su naveli da su tokom četvrtog kvartala 2020. godine javni beležnici i osnovni sudovi  dostavili 44.742 ugovora.

Broj registrovanih ugovora o prometu nepokretnosti za četvrti kvartal 2020. bio je veći za 2.996 nego u istom kvartalu 2019. godine, odnosno ostvaren je rast od 9,6 odsto u onosu na isti period godinu pre.

Kako je precizirano, posmatrano po najvećim gradovima, udeo gotovinskog plaćanja u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je najveći u Кragujevcu – 80 odsto, u Beogradu i Novom Sadu je bio ujednačen – 76 odsto i 77 odsto, dok je u Nišu bio nešto niži – 71 odsto.

Foto:Shutterstock

 

Istovremeno, i u ostalim oblastima Srbije značajniji je bio udeo gotovinskog plaćanja u odnosu na finansiranje iz kredita.

U poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine, u Beogradu i Novom Sadu je način plaćanja bio gotovo identičan, dok je u Nišu udeo gotovinskog plaćanja smanjen za 11 odsto, a u Кragujevcu za jedan procenat.

Na osnovu registrovanih ugovora, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je veći od 1,3 milijarde evra, a najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima odnosio se na promet stanova – 54 odsto.

Mesečno bilo oko 4.000 kupoprodaja stanova

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine najviše su prometovani stanovi i to sa blizu 4.000 mesečnih kupoprodaja.

U ukupnom prometu nepokretnosti stanovi su u četvrtom kvartalu učestvovali sa udelom od 29 odsto, što predstavlja povećanje od jedan odsto u odnosu na učešće u prethodnom kvartalu i smanjenje od tri odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Gledano po gradovima, u odnosu na prethodni kvartal udeo stanova u ukupnom prometu nepokretnosti u Beogradu veći je za 1,4 odsto u Nišu za 2,4 odsto, Novom Sadu za 0,4 odsto, dok je u Кragujevcu u padu za 2,8 odsto.

Foto:Shutterstock

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine prometovano je blizu 2.000 stambenih objekata, što je više za 21,7 odsto nego u istom periodu godinu pre.

Promet vikendica bio je, u odnosu na treći kvartal prošle godine , manji za 29,5 odsto, dok je u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine promet vikendica bio veći za 42,1 odsto.

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine realizovano je oko 2.200 kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta.

Promet poljoprivrednog zemljišta je, u odnosu na treći kvartal 2020. bio u porastu od 5,3 odsto, što čini povećanje udela u ukupnom prometu od jedan odsto.

Gledano po gradovima, u Beogradu i Nišu je zabeleženo smanjenje učešća poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti od 0,8 odsto, odnosno 0,2 odsto, dok je u Novom Sadu i Кragujevcu učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti uvećano za 0,4 odsto, odnosno 0,1 odsto.

U odnosu na isti kvartal 2019. godine, učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu smanjeno je za 3,3 procenta.

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine ostvareno je 2.600 kupoprodaja građevinskog zemljišta, naveli su iz RZS.

Građevinsko zemljište učestvuje u ukupnom prometu nepokretnosti sa 19 odsta, što predstavlja smanjenje od jedan odsto u odnosu na učešće u trećem kvartalu 2020,

Iz RZS su precizirali da je u Nišu, Novom Sadu i Beogradu zabeleženo smanjenje učešća prometa građevinskog zemljišta u odnosu na ukupan promet nepokretnosti i to od dva odsto, 0,3 odsto, odnosno 1,6 procenata, dok je u Кragujevcu zabeleženo povećanje učešća od 1,6 odsto.

Iako je obim prometa građevinskog zemljišta bio u blagom padu u odnosu na treći kvartal 2020. godine, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine obim prometa bio je u porastu 52,9 odsto, navedeno je u saopštenju.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar