MAPA Gde se sve u Srbiji kopa i šta najviše interesuje strane investitore

Biznis 01. okt. 202119:22 > 19:23
Podeli:
Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Pored već postojećih rudnika olova, cinka, bakra, uglja i slično, u našoj zemlji se na više lokacija sprovode ili su se sprovodila iskopavanja, odnosno rudarska istraživanja, a uglavnom se radi o litijumu i niklu.

Široj srpskoj javnosti najpoznatije je istraživanje u Jadru, odnosno kod Loznice, kompanije Rio Tinto koje se odnosi na litijum, a što je pokrenulo mnogo debate, ali i akcija ekoloških aktivista. Istražnih kopanja zbog litijuma bilo je i kod Baljevca na Ibru, Vranja, ali i Rekovca, Požege, okoline Valjeva i Šapca, navodi nam geolog i član Stručnog saveta Nacionalne ekološke agencije (NEA) Branislav Božović.

U okolini Valjeva istraživanje o litijumu i boru radi kompanija Euro Lithium,  dok projekat istraživanja u Rekovcu i Pranjanima radi Balkan Mining and Minerals Limited.

Kada se radi o niklu, istraživanja je bilo u, kako nam kaže, Šumadiji, a strance je interesovala i Mokra Gora, ali su pomerena istraživanja na toj lokaciji.

„Najopasniji problem tog istražno-eksploatacionog rada su ta izluživanja jer se nikl i litijum vade, ekstraktuju i izvlače takozvanim izluživanjem, odnosno pomoću sumporne kiseline“, upozorava Božović.

Dozvolu za iskopavanje bakra i zlata ima i kineska kompanija „Ziđin“ koja je najavila svoj projekat „Čukaru Peki“ nedaleko od Bora.

Inače, dozvolu za geološka istraživanja ima i JP EPS za potrebe termoelektrane „Kolubara“ kod Obrenovca, a za geološka istraživanja dozvolu ima i JP „Srbijagas“ na trasi gasovoda Niš- Dimitrovgrad, prema uvidu u Geološki informacioni sistem Srbije.

Foto: Geoliss

Božović ističe i da je poslednjih godina pojačano istraživanje, ali da su se još pre više od 10 godina pojavljivale kompanije iz Kanade, ali i Kine koje su se bavile istraživanjima.

„To je bilo nezapamćeno mešetarenje, u kom je država prodala i dala koncesiji nekim kompanijama“, kaže Božović.

Foto: Geoliss

On ukazuje na problem nadzora ističući da su inspekcije jako slabe te da se često desi da firme iskopaju mnogo više tokom istraživanja, nego što su to dozvoljene količine.

Pored lošeg nadzora, kao ogroman problem u ovoj oblasti, naš sagovornik ističe i netransparentnost.

„Mi u mnogim ugovorima o istraživanjima zemljišta nemamo nikakve informacije zvanične koje treba da prikažu kako se troši narodni novac, a to je nužnost i dužnost. Ne postoji zakon koji može da opravda to da neko permanentno stavlja klauzulu tajne jer investitor to traži“, upozorava Božović.

Geolog Branislav Božović
Branislav Božović Foto: N1

Zvezdan Kalmar iz Koalicije za održivo rudarstvo (KORS) ocenjuje za Nova.rs da rudarska politika kakva se sada vodi u Srbiji nije, kako ističe, nikakva politika nego pokušaj maksimalizacije eksploatacije rudnih bogatstava koja nisu sva prihvatljiva.

„Prosto se dovodimo u situaciju da nam se spočitava da smo svi amateri i praktično nam se govori da postoji uska stručna grupa ljudi koja će sada nama da objasni koliko je to dobro za nas da iskopamo sve sve žive rude u Srbiji koje god imamo“, upozorava Kalmar.

I Kalmar je saglasan u oceni da je nadzor u rudarstvu u Srbiji problem navodeći da je svega nekoliko rudnih inspektora na teritoriji cele zemlje.

„Rudarstvo je opasna delatnost i ne možete se time baviti ako o tome ne obavestite stanovništvo. Ja zahtevam da mi se izdaju istražna prava da izbušim ispred Skupštine Srbije da istražim da li ima litijuma i ako se neko usudi da mi kaže da je to Skupština Srbije i da se to ne sme, ja bih ga pitao zašto to sme da se radi u bilo kom selu u centralnoj Srbiji gde se ljudi bave poljoprivredom“, kaže Klamar za naš portal.

Foto: Newsmax Adria

On je apelovao na ministarku rudarstva i energetike Zoranu Mihajlović da dramatično poveća broj inspektora, kao i da se uspostavi stalni nadzor nezavisnog organa na svim velikim kopovima.

„Srbija nema nadzor nad stvarnim količinama i stvarnim vrstama rude koje se vade. Mi smo u ovom trenutku sigurni da Ziđin kopa mnogo više rude i iznosi raznovrsne rude, a ne samo bakar i zlato. Nama Ziđin krade rudu i nosi u inostranstvo“, kaže Kalmar.

On ističe da je neophodno uvesti moratorijum na rudarstvo u Srbiji dok se ne uspostave, kako kaže, nezavisne institucije.

„Neka ih zaboli, ali mora se prekinuti kopanje dok se ne budu uspostavile institucije“, navodi Kalmar za naš portal.

Bonus video – Nova.rs u Jadru

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram